Salmos 78
Reina-Valera 1909Translation
Reina-Valera 1909
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Masquil de Asaph. ESCUCHA, pueblo mío, mi ley: inclinad vuestro oído á las palabras de mi boca.
1Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к речима уста мојих.
2Abriré mi boca en parábola; hablaré cosas reservadas de antiguo:
2Отварам за причу уста своја, казаћу старе приповетке.
3Las cuales hemos oído y entendido; que nuestros padres nos las contaron.
3Шта слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши,
4No las encubriremos á sus hijos, contando á la generación venidera las alabanzas de Jehová, y su fortaleza, y sus maravillas que hizo.
4Нећемо затајити од деце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу Његову и чудеса која је учинио.
5El estableció testimonio en Jacob, y pusó ley en Israel; la cual mandó á nuestros padres que la notificasen á sus hijos;
5Сведочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду деци својој;
6Para que lo sepa la generación venidera, y los hijos que nacerán; y los que se levantarán, lo cuenten á sus hijos;
6Да би знао потоњи нараштај, деца која ће се родити, па и они да би казивали својој деци.
7A fin de que pongan en Dios su confianza, y no se olviden de las obras de Dios, y guarden sus mandamientos:
7Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дела Божијих, и заповести Његове да држе;
8Y no sean como sus padres, generación contumaz y rebelde; generación que no apercibió su corazón, ni fué fiel para con Dios su espíritu.
8И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не беше чврст срцем својим, нити веран Богу духом својим.
9Los hijos de Ephraim armados, flecheros, volvieron las espaldas el día de la batalla.
9Синови Јефремови наоружани, који стрељају из лука, вратише се натраг, кад беше бој.
10No guardaron el pacto de Dios, ni quisieron andar en su ley:
10Не сачуваше завет Божји, и по закону Његовом не хтеше ходити.
11Antes se olvidaron de sus obras, y de sus maravillas que les había mostrado.
11Заборавише дела Његова, и чудеса, која им је показао,
12Delante de sus padres hizo maravillas en la tierra de Egipto, en el campo de Zoán.
12Како пред очима њиховим учини чудеса у земљи мисирској, на пољу Соану;
13Rompió la mar, é hízolos pasar; é hizo estar las aguas como en un montón.
13Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;
14Y llevólos de día con nube, y toda la noche con resplandor de fuego.
14И води их дању облаком, и сву ноћ светлим огњем;
15Hendió las peñas en el desierto: y dióles á beber como de grandes abismos;
15Раскида стене у пустињи, и поји их као из велике бездане;
16Pues sacó de la peña corrientes, é hizo descender aguas como ríos.
16Изводи потоке из камена, и води воду рекама.
17Empero aun tornaron á pecar contra él, enojando en la soledad al Altísimo.
17Али они још једнако грешише Њему, и гневише Вишњег у пустињи.
18Pues tentaron á Dios en su corazón, pidiendo comida á su gusto.
18И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој,
19Y hablaron contra Dios, diciendo: ¿Podrá poner mesa en el desierto?
19И викаше на Бога, и рекоше: „Може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?”
20He aquí ha herido la peña, y corrieron aguas, y arroyos salieron ondeando: ¿podrá también dar pan? ¿aparejará carne á su pueblo?
20Ево! Он удари у камен, и потече вода, и реке устадоше; може ли и хлеба дати? Хоће ли и меса поставити народу свом?
21Por tanto oyó Jehová, é indignóse: y encendióse el fuego contra Jacob, y el furor subió también contra Israel;
21Господ чу и разљути се, и огањ се разгоре на Јакова, и гнев се подиже на Израиља.
22Por cuanto no habían creído á Dios, ni habían confiado en su salud:
22Јер не вероваше Богу и не уздаше се у помоћ Његову.
23A pesar de que mandó á las nubes de arriba, y abrió las puertas de los cielos,
23Тада заповеди облацима одозго, и отвори врата небеска,
24E hizo llover sobre ellos maná para comer, y dióles trigo de los cielos.
24И пусти, те им подажде мана за јело, и хлеб небески даде им.
25Pan de nobles comió el hombre: envióles comida á hartura.
25Хлеб анђеоски јеђаше човек; посла им јела до ситости.
26Movió el solano en el cielo, y trajo con su fortaleza el austro.
26Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ;
27E hizo llover sobre ellos carne como polvo, y aves de alas como arena de la mar.
27И као прахом засу их месом, и као песком морским птицама крилатим;
28E hízolas caer en medio de su campo, alrededor de sus tiendas.
28Побаца их сред логора њиховог, око шатора њихових.
29Y comieron, y hartáronse mucho: cumplióles pues su deseo.
29И наједоше се и даде им шта су желели.
30No habían quitado de sí su deseo, aun estaba su vianda en su boca,
30Али их још и не прође жеља, још беше јело у устима њиховим,
31Cuando vino sobre ellos el furor de Dios, y mató los más robustos de ellos, y derribó los escogidos de Israel.
31Гнев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби.
32Con todo esto pecaron aún, y no dieron crédito á sus maravillas.
32Преко свега тога још грешише, и не вероваше чудесима Његовим.
33Consumió por tanto en nada sus días, y sus años en la tribulación.
33И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху.
34Si los mataba, entonces buscaban á Dios; entonces se volvían solícitos en busca suya.
34Кад их убијаше, онда притецаху к Њему, и обраћаху се и искаху Бога;
35Y acordábanse que Dios era su refugio, y el Dios Alto su redentor.
35И помињаху да је Бог одбрана њихова, и Вишњи Избавитељ њихов.
36Mas le lisonjeaban con su boca, y con su lengua le mentían:
36Ласкаху Му устима својим, и језиком својим лагаху Му.
37Pues sus corazones no eran rectos con él, ni estuvieron firmes en su pacto.
37А срце њихово не беше Њему верно, и не беху тврди у завету Његовом.
38Empero él misericordioso, perdonaba la maldad, y no los destruía: y abundó para apartar su ira, y no despertó todo su enojo.
38Али Он беше милостив, и покриваше грех, и не помори их, често заустављаше гнев свој, и не подизаше све јарости своје.
39Y acordóse que eran carne; soplo que va y no vuelve.
39Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се.
40¡Cuántas veces lo ensañaron en el desierto, lo enojaron en la soledad!
40Колико Га пута расрдише у пустињи, и увредише у земљи где се не живи!
41Y volvían, y tentaban á Dios, y ponían límite al Santo de Israel.
41Све наново кушаше Бога, и Свеца Израиљевог дражише.
42No se acordaron de su mano, del día que los redimió de angustia;
42Не сећаше се руке Његове и дана, у који их избави из невоље,
43Cuando puso en Egipto sus señales, y sus maravillas en el campo de Zoán;
43У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану;
44Y volvió sus ríos en sangre, y sus corrientes, porque no bebiesen.
44И проврже у крв реке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.
45Envió entre ellos una mistura de moscas que los comían, y ranas que los destruyeron.
45Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море.
46Dió también al pulgón sus frutos, y sus trabajos á la langosta.
46Летину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.
47Sus viñas destruyó con granizo, y sus higuerales con piedra;
47Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом.
48Y entregó al pedrisco sus bestias, y al fuego sus ganados.
48Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи.
49Envió sobre ellos el furor de su saña, ira y enojo y angustia, con misión de malos ángeles.
49Посла на њих огњени гнев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злих анђела.
50Dispuso el camino á su furor; no eximió la vida de ellos de la muerte, sino que entregó su vida á la mortandad.
50Равни стазу гневу свом, не чува душе њихове од смрти, и живот њихов предаде помору.
51E hirió á todo primogénito en Egipto, las primicias de las fuerzas en las tiendas de Châm.
51Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовим.
52Empero hizo salir á su pueblo como ovejas, y llevólos por el desierto, como un rebaño.
52И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.
53Y guiólos con seguridad, que no tuvieron miedo; y la mar cubrió á sus enemigos.
53Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море.
54Metiólos después en los términos de su santuario, en este monte que ganó su mano derecha.
54И доведе их на место светиње своје, на ову гору, коју задоби десница Његова.
55Y echó las gentes de delante de ellos, y repartióles una herencia con cuerdas; é hizo habitar en sus moradas á las tribus de Israel.
55Одагна испред лица њиховог народе; жребом раздели њихово достојање, и по шаторима њиховим насели колена Израиљева.
56Mas tentaron y enojaron al Dios Altísimo, y no guardaron sus testimonios;
56Али они кушаше и срдише Бога Вишњег и уредбе Његове не сачуваше.
57Sino que se volvieron, y se rebelaron como sus padres: volviéronse como arco engañoso.
57Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук.
58Y enojáronlo con sus altos, y provocáronlo á celo con sus esculturas.
58Увредише Га висинама својим, и идолима својим раздражише Га.
59Oyólo Dios, y enojóse, y en gran manera aborreció á Israel.
59Бог чу и разгневи се и расрди се на Израиља веома.
60Dejó por tanto el tabernáculo de Silo, la tienda en que habitó entre los hombres;
60Остави насеље своје у Силому, шатор, у коме живљаше с људима.
61Y dió en cautividad su fortaleza, y su gloria en mano del enemigo.
61И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве.
62Entregó también su pueblo á cuchillo, y airóse contra su heredad.
62И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламте се.
63El fuego devoró sus mancebos, y sus vírgenes no fueron loadas en cantos nupciales.
63Младиће његове једе огањ, и девојкама његовим не певаше сватовских песама;
64Sus sacerdotes cayeron á cuchillo, y sus viudas no lamentaron.
64Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше.
65Entonces despertó el Señor á la manera del que ha dormido, como un valiente que grita excitado del vino:
65Најпосле, као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина.
66E hirió á sus enemigos en las partes posteriores: dióles perpetua afrenta.
66И поби непријатеље своје с леђа, вечној срамоти предаде их.
67Y desechó el tabernáculo de José, y no escogió la tribu de Ephraim;
67И не хте шатор Јосифов, и колено Јефремово не изабра.
68Sino que escogió la tribu de Judá, el monte de Sión, al cual amó.
68Него изабра колено Јудино, гору Сион, која Му омиле.
69Y edificó su santuario á manera de eminencia, como la tierra que cimentó para siempre.
69И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довека.
70Y eligió á David su siervo, y tomólo de las majadas de las ovejas:
70И изабра Давида, слугу свог, и узе га од торова овчијих,
71De tras las paridas lo trajo, para que apacentase á Jacob su pueblo, y á Israel su heredad.
71И од дојилица доведе га да пасе народ Његов, Јакова, и наследство Његово, Израиља.
72Y apacentólos con entereza de su corazón; y pastoreólos con la pericia de sus manos.
72И он их пасе чистим срцем, и води их мудрим рукама.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.