詩篇 78
Freedom Bible (フリーダム・バイブル)Translation
Freedom Bible (フリーダム・バイブル)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1私の民よ、私の教えを聞け。 私の口の言葉に耳を傾けよ。
1Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к речима уста мојих.
2私は口を開いてたとえを語る。 私は昔からの隠された事柄を語り出す。
2Отварам за причу уста своја, казаћу старе приповетке.
3それは私たちが聞いて知っていること、 私たちの先祖が私たちに語り伝えたことである。
3Шта слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши,
4私たちはそれを彼らの子どもたちに隠さず、 来るべき世代に、主のほむべき御業と、 その力と、主が行われた不思議な御業を語り伝える。
4Нећемо затајити од деце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу Његову и чудеса која је учинио.
5主はヤコブに契約を立て、 イスラエルに教えを定められた。 主は私たちの先祖に、 それらを彼らの子どもたちに教えるように命じられた。
5Сведочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду деци својој;
6それは、来るべき世代、やがて生まれる子どもたちが知り、 彼らもまた立ち上がって、その子どもたちに語り伝えるためであり、
6Да би знао потоњи нараштај, деца која ће се родити, па и они да би казивали својој деци.
7彼らが神に望みを置き、 神の御業を忘れず、 その戒めを守るためであり、
7Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дела Божијих, и заповести Његове да држе;
8彼らの先祖たちのように、 頑固で反逆する世代、 心を堅く定めず、 その霊が神に対して忠実でない世代にならないためである。
8И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не беше чврст срцем својим, нити веран Богу духом својим.
9エフライムの子らは、武装して弓を持っていたが、 戦いの日に退却した。
9Синови Јефремови наоружани, који стрељају из лука, вратише се натраг, кад беше бој.
10彼らは神の契約を守らず、 その律法に従って歩むことを拒んだ。
10Не сачуваше завет Божји, и по закону Његовом не хтеше ходити.
11彼らは主の御業と、 主が彼らに示された不思議な御業を忘れた。
11Заборавише дела Његова, и чудеса, која им је показао,
12主は彼らの先祖たちの目の前で、 エジプトの地、ツォアンの野で、驚くべきことを行われた。
12Како пред очима њиховим учини чудеса у земљи мисирској, на пољу Соану;
13主は海を分け、彼らを通らせ、 水を堤のように立たせられた。
13Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;
14昼間は雲をもって彼らを導き、 夜は一晩中、火の光をもって導かれた。
14И води их дању облаком, и сву ноћ светлим огњем;
15主は荒野で岩を割り、 深淵からくみ出すように、豊かな飲み水を与えられた。
15Раскида стене у пустињи, и поји их као из велике бездане;
16主は岩から流れを出させ、 水を川のように流れ下らせた。
16Изводи потоке из камена, и води воду рекама.
17しかし彼らは、なおも主に対して罪を犯し続け、 砂漠でいと高き方に反逆した。
17Али они још једнако грешише Њему, и гневише Вишњег у пустињи.
18彼らは心の中で神を試し、 自分の欲する食べ物を求めた。
18И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој,
19そうだ、彼らは神に逆らって言い、 「神は荒野で食卓を整えることができるだろうか。
19И викаше на Бога, и рекоше: „Може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?”
20見よ、神が岩を打つと、水がほとばしり出て、 流れが溢れ出た。 神はパンも与えることができるだろうか。 ご自分の民のために肉を備えることができるだろうか」と言った。
20Ево! Он удари у камен, и потече вода, и реке устадоше; може ли и хлеба дати? Хоће ли и меса поставити народу свом?
21それゆえ、主はこれを聞いて怒られた。 火がヤコブに向かって燃え上がり、 怒りもイスラエルに向かって立ち上がった。
21Господ чу и разљути се, и огањ се разгоре на Јакова, и гнев се подиже на Израиља.
22彼らが神を信じず、 その救いに信頼しなかったからである。
22Јер не вероваше Богу и не уздаше се у помоћ Његову.
23それでもなお、主は上の空に命じ、 天の戸を開かれた。
23Тада заповеди облацима одозго, и отвори врата небеска,
24主は彼らの上にマナを降らせて食べさせ、 天からの食物を彼らに与えられた。
24И пусти, те им подажде мана за јело, и хлеб небески даде им.
25人は御使いたちのパンを食べた。 主は彼らに食べ物を十分に送られた。
25Хлеб анђеоски јеђаше човек; посла им јела до ситости.
26主は天に東風を吹かせ、 その力によって南風を導き出された。
26Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ;
27主は彼らの上に肉をちりのように降らせ、 翼のある鳥を海の砂のように降らせた。
27И као прахом засу их месом, и као песком морским птицама крилатим;
28主はそれを彼らの宿営の中、 その住まいの周りに落とされた。
28Побаца их сред логора њиховог, око шатора њихових.
29そこで彼らは食べ、十分に満たされた。 主は彼らの欲しがるものを彼らに与えられた。
29И наједоше се и даде им шта су желели.
30しかし、彼らはその欲求から離れず、 食べ物がまだ口の中にあるうちに、
30Али их још и не прође жеља, још беше јело у устима њиховим,
31神の怒りが彼らに向かって立ち上がり、 彼らの中で最も頑健な者たちを殺し、 イスラエルの若者たちを打ち倒した。
31Гнев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби.
32これらすべてのことにもかかわらず、彼らはなおも罪を犯し、 主の不思議な御業を信じなかった。
32Преко свега тога још грешише, и не вероваше чудесима Његовим.
33それゆえ、主は彼らの日々をむなしさのうちに終わらせ、 彼らの年月を恐怖のうちに終わらせた。
33И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху.
34主が彼らを殺されると、彼らは主を尋ね求め、 立ち返って、熱心に神を求めた。
34Кад их убијаше, онда притецаху к Њему, и обраћаху се и искаху Бога;
35彼らは神が自分たちの岩であり、 いと高き神が自分たちの贖い主であることを思い出した。
35И помињаху да је Бог одбрана њихова, и Вишњи Избавитељ њихов.
36しかし、彼らは口先で神にへつらい、 舌で神に偽りを語った。
36Ласкаху Му устима својим, и језиком својим лагаху Му.
37彼らの心は神に対して真っ直ぐではなく、 神の契約に対しても忠実ではなかった。
37А срце њихово не беше Њему верно, и не беху тврди у завету Његовом.
38しかし、神はあわれみ深く、彼らの罪を赦して、彼らを滅ぼさなかった。 まことに、神は何度も怒りをそらし、 ご自分の憤りをことごとくかき立てることはなさらなかった。
38Али Он беше милостив, и покриваше грех, и не помори их, често заустављаше гнев свој, и не подизаше све јарости своје.
39神は、彼らが肉であり、 過ぎ去って戻らない風であることを思い出された。
39Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се.
40彼らは何度、荒野で神に反逆し、 砂漠で神を悲しませたことだろうか。
40Колико Га пута расрдише у пустињи, и увредише у земљи где се не живи!
41彼らは再び神を試し、 イスラエルの聖なる方を怒らせた。
41Све наново кушаше Бога, и Свеца Израиљевог дражише.
42彼らは神の御手と、 敵から彼らを贖われた日のことを覚えていなかった。
42Не сећаше се руке Његове и дана, у који их избави из невоље,
43神がエジプトでしるしを行い、 ツォアンの野で不思議な御業を行われたことを。
43У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану;
44神は彼らの川を血に変え、 彼らがその流れから飲めないようにされた。
44И проврже у крв реке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.
45神は彼らの中にアブの群れを送って彼らを食い尽くさせ、 カエルを送って彼らを滅ぼされた。
45Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море.
46神はまた、彼らの作物を毛虫に与え、 彼らの労苦の実をイナゴに与えられた。
46Летину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.
47神は雹で彼らのぶどうの木を、 霜で彼らのいちじく桑の木を枯らされた。
47Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом.
48神はまた、彼らの家畜を雹に渡し、 彼らの群れを燃える稲妻に渡された。
48Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи.
49神は燃える怒りを彼らの上に放ち、 憤り、激怒、そして苦難をもたらし、 災いをもたらす御使いたちの群れを送られた。
49Посла на њих огњени гнев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злих анђела.
50神はご自分の怒りのために道を開き、 彼らの魂を死から救い出さず、 彼らの命を疫病に引き渡された。
50Равни стазу гневу свом, не чува душе њихове од смрти, и живот њихов предаде помору.
51神はエジプトのすべての初子を、 ハムの天幕にいる、力の初穂を打ち殺された。
51Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовим.
52しかし、ご自分の民を羊のように連れ出し、 荒野で群れのように彼らを導かれた。
52И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.
53神は彼らを安全に導かれたので、彼らは恐れることはなかったが、 海は彼らの敵を覆い尽くした。
53Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море.
54神は彼らをご自分の聖なる境界へ、 ご自分の右の手で得られたこの山へと連れて来られた。
54И доведе их на место светиње своје, на ову гору, коју задоби десница Његова.
55神は彼らの前から国々の民を追い出し、 測り縄で測って彼らに相続地として分け与え、 イスラエルの部族をその天幕に住まわせた。
55Одагна испред лица њиховог народе; жребом раздели њихово достојање, и по шаторима њиховим насели колена Израиљева.
56しかし、彼らはいと高き神を試し、反逆し、 そのあかしを守らなかった。
56Али они кушаше и срдише Бога Вишњег и уредбе Његове не сачуваше.
57彼らは背を向け、自分たちの先祖のように裏切り、 当てにならない弓のようにそれていった。
57Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук.
58彼らは自分たちの高き所で神を怒らせ、 その彫像で神のねたみを引き起こした。
58Увредише Га висинама својим, и идолима својим раздражише Га.
59神はこれを聞いて怒りに満ち、 イスラエルを激しく嫌悪された。
59Бог чу и разгневи се и расрди се на Израиља веома.
60神はシロの幕屋を、 人々の間に立てられた天幕を捨て去られた。
60Остави насеље своје у Силому, шатор, у коме живљаше с људима.
61神はご自分の力を捕囚に引き渡し、 ご自分の栄光を敵の手に渡された。
61И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве.
62神はまた、ご自分の民を剣に引き渡し、 ご自分の相続の民に対して怒られた。
62И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламте се.
63火は彼らの若者たちを焼き尽くし、 彼らの乙女たちには結婚の歌がなかった。
63Младиће његове једе огањ, и девојкама његовим не певаше сватовских песама;
64彼らの祭司たちは剣に倒れ、 そのやもめたちは泣き悲しむこともしなかった。
64Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше.
65そのとき、主は眠りから覚めた者のように、 ぶどう酒によって奮い立つ勇士のように目覚められた。
65Најпосле, као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина.
66主は敵を打ち退け、 彼らに永遠の恥辱を与えられた。
66И поби непријатеље своје с леђа, вечној срамоти предаде их.
67主はまたヨセフの天幕を退け、 エフライムの部族を選ばなかった。
67И не хте шатор Јосифов, и колено Јефремово не изабра.
68しかし、ユダの部族と、 主が愛されたシオンの山を選ばれた。
68Него изабра колено Јудино, гору Сион, која Му омиле.
69主はご自分の聖所を高い山々のように建て、 永遠に基を据えられた地のように建てられた。
69И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довека.
70主はまたご自分のしもべダビデを選び、 彼を羊の囲いから召された。
70И изабра Давида, слугу свог, и узе га од торова овчијих,
71主は子を養う雌羊の世話から彼を連れて来て、 ご自分の民であるヤコブと、 ご自分の相続の民であるイスラエルを牧するようにされた。
71И од дојилица доведе га да пасе народ Његов, Јакова, и наследство Његово, Израиља.
72そこで彼は心の正しさをもって彼らを牧し、 手の巧みさをもって彼らを導いた。
72И он их пасе чистим срцем, и води их мудрим рукама.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.