列王記第一
Chapter 1
Freedom Bible (フリーダム・バイブル)
vs Daničić–Karadžić B…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers
Freedom Bible (フリーダム・バイブル)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1ダビデ王は年を重ね、非常に老いていた。人々は彼に衣を掛けたが、王は温まらなかった。
1А цар Давид остаре и би временит, и колико га покриваху хаљинама не могаше се загрејати.
2そこで家臣たちは王に言った。「わが君、王のために若い処女を探させましょう。彼女を王のおそばに仕えさせ、王の世話をさせます。そして、わが君、王が温まるように、王のふところに寝かせましょう。」
2Тада му рекоше слуге његове: Нека потраже цару господару нашем младу девојку, па она нека стоји пред царем и двори га, и на крилу нека му спава, да се загрева цар, господар наш.
3そこで彼らはイスラエルの全土で美しい若い女を探し、シュネム人アビシャグを見つけて、彼女を王のもとに連れて来た。
3И потражише лепу девојку по свим крајевима израиљским, и нађоше Ависагу Сунамку, те је доведоше цару.
4その若い女は非常に美しかった。彼女は王の世話をし、彼に仕えた。しかし、王は彼女と床を共にすることはなかった。
4А та девојка беше врло лепа, и двораше цара и служаше му: али је цар не позна.
5そのころ、ハギテの息子アドニヤは、「わたしが王になる」と言って自らを高く上げた。彼は戦車と騎兵、それに自分の前を走る五十人の男を用意した。
5А Адонија, син Агитин подиже се говорећи: Ја ћу бити цар. И набави себи кола и коњике, и педесет људи који трчаху пред њим.
6父はこれまで一度も、「なぜこのようなことをしたのか」と言って彼をたしなめたことがなかった。アドニヤは非常に容姿の良い男で、アブサロムの次に生まれた者であった。
6И отац га никада не накара, нити му рече: Зашто радиш тако? А он беше врло леп, и мати га роди иза Авесалома.
7彼はツェルヤの息子ヨアブ、および祭司アビアタルと協議した。彼らはアドニヤに従い、彼を支持した。
7И договараше се с Јоавом сином Серујиним и с Авијатаром свештеником, који помагаху Адонији.
8しかし祭司ツァドク、エホヤダの息子ベナヤ、預言者ナタン、シメイ、レイ、そしてダビデに属する勇士たちは、アドニヤに味方しなかった。
8Али Садок свештеник и Венаја син Јодајев и Натан пророк и Семај и Реј и јунаци Давидови не присташе за Адонијом.
9アドニヤはエン・ロゲルのそばにあるツォヘレテの石の傍らで、羊、牛、肥えた家畜をいけにえとしてささげ、王の息子たちであるすべての兄弟たちと、王のしもべであるユダのすべての男たちを招いた。
9Тада накла Адонија оваца и волова и угојене стоке код камена Зоелета, који је код извора Рогила, и позва сву браћу своју, синове цареве, и све људе од Јуде, слуге цареве;
10しかし彼は、預言者ナタン、ベナヤ、勇士たち、そして兄弟のソロモンは招かなかった。
10али не позва Натана пророка, ни Венаје, ни осталих јунака, ни Соломуна брата свог.
11そこでナタンはソロモンの母バテ・シェバに言った。「ハギテの息子アドニヤが王となり、われわれの主君ダビデがそれをご存じないことを、あなたは聞いていないのですか。
11Тада рече Натан Витсавеји, матери Соломуновој говорећи: Јеси ли чула да се зацарио Адонија син Агитин? А господар наш Давид не зна.
12さあ、助言をお聞きください。あなた自身のいのちと、息子ソロモンのいのちを救うためです。
12Него сада хајде, ја ћу те саветовати како ћеш избавити душу своју и душу сина свог Соломуна.
13ダビデ王のところに入って行き、彼に言いなさい。『わが君、王よ。あなたはしもべに誓って、「確かにあなたの息子ソロモンがわたしの後に王となり、わたしの王座に座る」と言われたではありませんか。それなら、なぜアドニヤが王となっているのですか。』
13Хајде, отиди к цару Давиду и реци му: Ниси ли се ти, господару мој царе, заклео слушкињи својој говорећи: Соломун, син твој, биће цар после мене и он ће седети на престолу мом? Зашто се дакле зацари Адонија?
14見よ、 あなたがそこで王と話している間に、わたしもあなたの後から入って行き、あなたの言葉を確かなものとします。」
14И гле, док ти још будеш онде говорећи с царем, ја ћу доћи за тобом, и допунићу твоје речи.
15バテ・シェバは部屋にいる王のところに入って行った。王は非常に年老いており、シュネム人アビシャグが王に仕えていた。
15И тако уђе Витсавеја к цару у клет. А цар беше врло стар; и Ависага Сунамка двораше га.
16バテ・シェバは身をかがめ、王に敬意を表した。 王は、「何が望みか」と言った。
16И савивши се Витсавеја поклони се цару; а цар јој рече: Шта ћеш?
17彼女は彼に言った。「わが君。あなたはあなたの神、主 にかけて、あなたのしもべに『確かにあなたの息子ソロモンがわたしの後に王となり、彼はわたしの王座に座る』と誓われました。
17А она му рече: Господару мој, ти си се заклео Господом Богом својим слушкињи својој: Соломун, син твој, биће цар после мене, и он ће седети на престолу мом.
18今、アドニヤが王となっています。そして、わが君、王はそれを知っておられません。
18А сад ево Адонија се зацари, а ти, господару мој царе, и не знаш.
19彼は牛、肥えた家畜、羊を豊かにいけにえとしてささげ、王のすべての息子たち、祭司アビアタル、軍の長ヨアブを招きました。しかし、あなたのしもべソロモンは招いていません。
19Наклао је волова и угојене стоке и оваца много, и позвао све синове цареве, и Авијатара свештеника и Јоава војводу; а Соломуна слуге твог није позвао.
20わが君、王よ。全イスラエルの目はあなたに注がれています。わが君、王の後にだれが王座に座るのかを、あなたが告げてくださるのを待っているのです。
20Сада, царе господару мој, очи су свега Израиља упрте у тебе, да им кажеш ко ће сести на престо твој, господару мој царе, после тебе.
21そうでなければ、わが君、王が父祖たちとともに眠りにつかれるとき、わたしと息子ソロモンは罪人として扱われることになります。」
21Иначе, кад господар мој цар почине код отаца својих, бићемо ја и син мој Соломун криви.
22彼女がまだ王と話している間に、預言者ナタンが入って来た。
22И гле, док она још говораше цару, дође пророк Натан.
23人々は王に、「預言者ナタンがお見えです」と告げた。 彼が王の前に入って来たとき、彼は地に顔を伏せて王の前に身をかがめた。
23И јавише цару говорећи: Ево Натана пророка. И он ступивши пред цара поклони се цару лицем до земље.
24ナタンは言った。「わが君、王よ。あなたは『アドニヤがわたしの後に王となり、わたしの王座に座る』と言われたのですか。
24И рече Натан: Царе, господару мој, јеси ли ти казао: Адонија ће бити цар после мене, и он ће седети на престолу мом?
25彼は今日下って行き、牛、肥えた家畜、羊を豊かにいけにえとしてささげ、王のすべての息子たち、軍の長たち、祭司アビアタルを招きました。彼らは今、彼の前で食べたり飲んだりし、『アドニヤ王、万歳!』と言っています。
25Јер отиде данас и накла волова и угојене стоке и оваца много, и позва све синове цареве и војводе и Авијатара свештеника; и ено једу и пију с њим и говоре: Да живи цар Адонија.
26しかし彼は、あなたのしもべであるわたし、祭司ツァドク、エホヤダの息子ベナヤ、そしてあなたのしもべソロモンを招きませんでした。
26Мене пак, слуге твог, не позва, ни Садока свештеника, ни Венаје сина Јодајевог, ни Соломуна слуге твог.
27これはわが君、王によってなされたことですか。そしてあなたは、わが君、王の後にだれがその王座に座るかを、あなたのしもべたちに示されなかったのですか。」
27Је ли то цар господар мој наредио? Не казавши слузи свом ко ће сести на престо господара мог цара после њега.
28そこでダビデ王は答えて、「バテ・シェバをわたしのところに呼べ」と言った。彼女は王の御前に来て、王の前に立った。
28А цар Давид одговори и рече: Зовите ми Витсавеју. И она дође пред цара, и стаде пред царем.
29王は誓って言った。「あらゆる苦難からわたしのいのちを救い出してくださった主は生きておられる。
29Тада се закле цар говорећи: Тако да је жив Господ, који је избавио душу моју од сваке невоље,
30『確かにあなたの息子ソロモンがわたしの後に王となり、彼はわたしに代わってわたしの王座に座る』と言って、わたしがイスラエルの神、主にかけてあなたに誓ったとおりに、わたしは今日そのように行う。」
30како сам ти се заклео Господом Богом Израиљевим рекавши: Соломун син твој биће цар после мене, и он ће седети на престолу мом место мене, тако ћу учинити данас.
31そこでバテ・シェバは地に顔を伏せて身をかがめ、王に敬意を表して、「わが君、ダビデ王がとこしえに生きられますように」と言った。
31Тада Витсавеја сави се лицем до земље и поклони се цару, па рече: Да живи господар мој цар Давид довека!
32ダビデ王は、「祭司ツァドク、預言者ナタン、エホヤダの息子ベナヤをわたしのところに呼べ」と言った。彼らは王の前に来た。
32Потом рече цар Давид: Зовите ми Садока свештеника и Натана пророка и Венају, сина Јодајевог. И они дођоше пред цара.
33王は彼らに言った。「あなたがたの主君のしもべたちを連れて行き、わたしの息子ソロモンをわたし自身の騾馬に乗せ、彼をギホンへ連れて下りなさい。
33А цар им рече: Узмите са собом слуге господара свог, и посадите Соломуна, сина мог, на моју мазгу и и одведите га до Гиона;
34そこで祭司ツァドクと預言者ナタンは、彼に油を注いでイスラエルの王としなさい。角笛を吹き鳴らし、『ソロモン王、万歳!』と言いなさい。
34и нека га онде Садок свештеник и Натан пророк помажу за цара над Израиљем, и затрубите у трубу и реците: Да живи цар Соломун!
35それから彼の後について上って来なさい。彼は来て、わたしの王座に座る。彼がわたしに代わって王となるからだ。わたしは彼をイスラエルとユダの君主に任命した。」
35Потом се вратите за њим, и он нека дође и седне на престо мој и царује место мене; јер сам њега одредио да буде вођ Израиљу и Јуди.
36エホヤダの息子ベナヤは王に答えた。「アーメン。わが君、王の神である主が、そのように言われますように。
36А Венаја, син Јодајев, одговори цару и рече: Амин! Нека тако каже Господ Бог господара мог цара.
37主がわが君、王とともにおられたように、ソロモンとともにおられ、彼の王座を、わが君ダビデ王の王座よりも大いなるものとされますように。」
37Како је Господ био с господарем мојим царем тако нека буде и са Соломуном, и нека подигне престо његов још више него престо господара мог, цара Давида.
38そこで祭司ツァドク、預言者ナタン、エホヤダの息子ベナヤ、およびケレテ人とペレテ人は下って行き、ソロモンをダビデ王の騾馬に乗せ、彼をギホンへ連れて行った。
38И тако отиде Садок свештеник и Натан пророк и Венаја син Јодајев и Херетеји и Фелетеји, и посадише Соломуна на мазгу цара Давида и одведоше га до Гиона.
39祭司ツァドクは天幕から油の角を取り出し、ソロモンに油を注いだ。彼らは角笛を吹き鳴らし、すべての民は「ソロモン王、万歳!」と言った。
39И Садок свештеник узе рог с уљем из шатора, и помаза Соломуна. Потом затрубише у трубу и сав народ рече: Да живи цар Соломун!
40すべての民は彼の後について上り、笛を吹き、大いに喜んだ。その歓声で地が裂けるほどであった。
40И сав народ пође за њим, и народ свираше у свирале и весељаше се веома да се земља разлегаше од вике њихове.
41アドニヤと彼とともにいたすべての客は、食事を終えたときにこれを聞いた。ヨアブは角笛の音を聞くと、「なぜ町はあのように騒がしいのか」と言った。
41И зачу Адонија и све званице које беху с њим, пошто једоше; зачу и Јоав глас трубни, па рече: Каква је то вика и врева у граду?
42彼がまだ話している間に、祭司アビアタルの息子ヨナタンがやって来た。アドニヤは、「入れ。あなたは立派な人だから、良い知らせを持って来たのだ」と言った。
42И докле он још говораше, гле, дође Јонатан син Авијатара свештеника; и Адонија му рече: Ходи, јер си јунак и носиш добре гласе.
43ヨナタンはアドニヤに答えた。「いいえ。われわれの主君ダビデ王は、ソロモンを王とされました。
43А Јонатан одговори и рече Адонији: Та, господар наш, цар Давид, постави Соломуна царем.
44王は祭司ツァドク、預言者ナタン、エホヤダの息子ベナヤ、それにケレテ人とペレテ人を彼とともに遣わされました。彼らは彼を王の騾馬に乗せました。
44Јер цар посла с њим Садока свештеника и Натана пророка и Венају, сина Јодајевог, и Херетеје и Фелетеје, и посадише га на цареву мазгу.
45祭司ツァドクと預言者ナタンは、ギホンで彼に油を注いで王としました。彼らはそこから喜びながら上って来たので、町は響き渡りました。あなたがたが聞いたのはその音です。
45И помазаше га Садок свештеник и Натан пророк код Гиона за цара, и отидоше оданде веселећи се тако да је град узаврео; то је вика коју чусте.
46さらに、ソロモンは王座に着いています。
46И Соломун је већ сео на царски престо.
47その上、王のしもべたちはわれわれの主君ダビデ王を祝福しに来て、『あなたの神が、ソロモンの名をあなたの名よりも良くし、彼の王座をあなたの王座よりも大いなるものとされますように』と言いました。すると王は寝台の上で身をかがめられました。
47И дошле су слуге цареве, и благословише господара нашег, цара Давида говорећи: Да Бог прослави име Соломуново још већма него твоје, и престо његов да подигне још више него твој. И поклони се цар на постељи својој.
48さらに王はこう言われました。『イスラエルの神、主はほめたたえられるように。主は今日、わたしの王座に座る者を与えられ、わたしの目もそれを見ている。』」
48Још овако рече цар: Да је благословен Господ Бог Израиљев, који даде данас ко ће седети на престолу мом, да виде моје очи.
49アドニヤの客たちは皆恐れ、立ち上がって、それぞれ自分の道へ行った。
49Тада се препадоше, и усташе све званице Адонијине, и отидоше свак својим путем.
50アドニヤはソロモンを恐れ、立ち上がって行き、祭壇の角をつかんだ。
50А Адонија бојећи се Соломуна уста и отиде, и ухвати се за рогове олтару.
51ソロモンに告げる者がいた。「アドニヤはソロモン王を恐れています。彼は祭壇の角をつかんで、『ソロモン王がそのしもべを剣で殺さないと、まずわたしに誓ってくださるように』と言っています。」
51И јавише Соломуну говорећи: Ено, Адонија се уплашио од цара Соломуна, и ено га, ухватио се за рогове олтару, и вели: Нека му се закуне цар Соломун да неће убити слугу свог мачем.
52ソロモンは言った。「彼が忠実な者であることを示すなら、その髪の毛一本も地に落ちることはない。しかし、彼のうちに悪が見つかれば、彼は死ぬ。」
52А Соломун рече: Ако буде поштен човек, ни длака с главе његове неће пасти на земљу; али ако се нађе зло на њему, погинуће.
53こうしてソロモン王は人を遣わし、彼らは彼を祭壇から連れて下った。彼は来てソロモン王に身をかがめた。ソロモンは彼に、「あなたの家へ帰りなさい」と言った。
53И тако посла цар Соломун, те га доведоше од олтара; и кад дође, поклони се цару Соломуну; а Соломун му рече: Иди кући својој.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.