列王記第一 2
Freedom Bible (フリーダム・バイブル)Translation
Freedom Bible (フリーダム・バイブル)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1さて、ダビデが死ぬ日が近づいたとき、彼は息子のソロモンに命じて言った。
1А кад дође време Давиду да умре, заповеди Соломуну, сину свом говорећи:
2「わたしは地上のすべての者が行く道を行こうとしている。それゆえ、あなたは強くあり、男らしくありなさい。
2Ја идем куд иде све на земљи; а ти буди храбар и буди човек.
3あなたの神、主の務めを守り、主の道を歩みなさい。モーセの律法に書かれているとおり、主の掟、戒め、定め、あかしを守りなさい。そうすれば、あなたは何をしても、どこへ向かっても栄える。
3И држи шта ти је Господ Бог твој заповедио да држиш, ходећи путевима Његовим и држећи уредбе Његове и заповести Његове и законе Његове и сведочанства Његова, како је написано у закону Мојсијевом, да би напредовао у свему што узрадиш и за чим се год окренеш,
4そうすれば主は、わたしについて語られたことばを果たしてくださる。主はこう言われた。『もしあなたの子らが自分の道に心を配り、心を尽くし、いのちを尽くして、真実をもってわたしの前を歩むなら、イスラエルの王座に座る者があなたから絶えることはない。』
4да би Господ испунио реч своју коју ми је рекао говорећи: Ако успазе синови твоји на пут свој ходећи преда мном верно, свим срцем својим и свом душом својом, тада ти неће нестати човека на престолу Израиљевом.
5また、ツェルヤの息子ヨアブがわたしにしたことを、あなたは知っている。彼はイスラエルの二人の軍の長、ネルの息子アブネルとエテルの息子アマサを殺し、平和な時に戦いの血を流した。その戦いの血を、腰の帯と足の履物に負わせた。
5А ти знаш шта ми је учинио Јоав, син Серујин, шта је учинио двема војводама Израиљевим, Авениру сину Нировом и Амаси сину Јетеровом, које уби проливши у миру крв као у рату, и окаља крвљу као у рату појас свој око себе, и обућу своју на ногу.
6それゆえ、あなたの知恵にしたがって行い、彼の白髪頭を安らかによみ へ下らせてはならない。
6Учини дакле по мудрости својој, и немој дати да се седа глава његова спусти с миром у гроб.
7しかし、ギレアデ人バルジライの息子たちには恵みを示し、あなたの食卓で食べる者たちに加えなさい。わたしがあなたの兄弟アブサロムから逃げたとき、彼らはわたしを迎えてくれたからだ。
7Синовима пак Варзелаја од Галада учини милост, и нека буде међу онима који једу за твојим столом, јер су тако дошли к мени кад сам бежао од Авесалома, брата твог.
8また、バフリム出身のベニヤミン人、ゲラの息子シメイがあなたとともにいる。わたしがマハナイムへ行った日、彼はひどい呪いでわたしを呪った。しかし彼はヨルダン川でわたしを迎えに下って来たので、わたしは主にかけて彼に誓い、『わたしはあなたを剣で殺すことはしない』と言った。
8И ето, код тебе је Симеј, син Гирин од Венијамина из Ваурима, који ме је љуто ружио кад иђах у Маханајим; али ми дође на сусрет на Јордан, и заклех му се Господом рекавши: Нећу те убити мачем.
9今、彼を無罪のままでいさせてはならない。あなたは知恵のある男だから、彼に何をすべきかを知っているはずだ。あなたは彼の白髪頭を血とともによみへ下らせなさい。」
9Али му ти немој опростити, јер си мудар човек и знаћеш шта ћеш му учинити, да оправиш седу главу његову с крвљу у гроб.
10ダビデは父祖たちとともに眠りにつき、ダビデの町に葬られた。
10Тако почину Давид код отаца својих, и би погребен у граду Давидовом.
11ダビデがイスラエルを治めた日数は四十年であった。彼はヘブロンで七年治め、エルサレムで三十三年治めた。
11А царова Давид над Израиљем четрдесет година: у Хеврону царова седам година, а у Јерусалиму царова тридесет и три године.
12ソロモンは父ダビデの王座に座り、その王権は堅く確立された。
12И Соломун седе на престо Давида оца свог, и царство се његово утврди јако.
13その後、ハギテの息子アドニヤがソロモンの母バテ・シェバのところに来た。彼女は「平和な用件で来たのですか」と尋ねた。 彼は「平和な用件です」と答えた。
13Тада дође Адонија, син Агитин, к Витсавеји матери Соломуновој; а она рече: Јеси ли добро дошао? А он рече: Добро.
14彼はさらに、「あなたにお話ししたいことがあります」と言った。 彼女は「話しなさい」と言った。
14Потом рече: Имам нешто да ти кажем. А она рече: Говори.
15彼は言った。「王位は本来わたしのもので、全イスラエルもわたしが王になるものと期待していたことを、あなたはご存じです。しかし王位は転じて、わたしの兄弟のものとなりました。主によって彼のものとされたからです。
15Тада рече: Ти знаш да је моје било царство, и да је у мене био упро очи сав Израиљ да ја будем цар; али се царство пренесе и допаде брату мом, јер му га Господ даде.
16今、わたしはあなたに一つの願い事があります。わたしの願いを退けないでください。」 彼女は彼に、「話しなさい」と言った。
16Зато те сад молим за једно; немој ме одбити. А она му рече: Говори.
17彼は言った。「どうか、ソロモン王に話して――彼はあなたの願いを退けないでしょうから――シュネム人アビシャグをわたしの妻として与えるようにしてください。」
17А он рече: Говори цару Соломуну, јер ти он неће одбити, нека ми да за жену Ависагу Сунамку.
18バテ・シェバは、「わかりました。あなたのために王に話しましょう」と言った。
18А Витсавеја рече: Добро, ја ћу говорити цару за те.
19そこでバテ・シェバはアドニヤのために話をするために、ソロモン王のところへ行った。王は彼女を迎えるために立ち上がり、彼女に身をかがめた。それから自分の王座に座り、王の母のために王座を置かせたので、彼女は王の右に座った。
19И дође Витсавеја к цару Соломуну да му говори за Адонију; а цар уста и срете је и поклонивши јој се седе на свој престо, и заповеди те наместише столицу матери његовој, и она седе њему с десне стране.
20すると彼女は、「あなたに一つ小さな願い事があります。わたしを拒まないでください」と言った。 王は彼女に、「母上、願ってください。わたしはあなたを拒みません」と言った。
20Тада она рече: Искала бих од тебе једну малу ствар, немој ме одбити. А цар јој рече: Ишти, мајко, нећу те одбити.
21彼女は言った。「シュネム人アビシャグを、あなたの兄弟アドニヤに妻として与えてください。」
21Она рече: Подај Ависагу Сунамку Адонији, брату свом за жену.
22ソロモン王は母に答えた。「なぜアドニヤのためにシュネム人アビシャグを願うのですか。彼のために王国をも願ったらよいでしょう。彼はわたしの兄であり、祭司アビアタルとツェルヤの息子ヨアブも彼の側についているのですから。」
22А цар Соломун одговори матери својој и рече: Зашто иштеш Ависагу Сунамку за Адонију? Ишти и царство за њ, јер је он брат мој старији и има уза се Авијатара свештеника и Јоава сина Серујиног.
23そこでソロモン王は主にかけて誓った。「アドニヤは、このことばによって自らのいのちを失うことになる。そうでなければ、神がわたしを幾重にも罰せられるように。
23И закле се цар Соломун Господом говорећи: Тако да ми учини Бог и тако да дода, себи на смрт каза то Адонија данас.
24ですから今、わたしを堅く立て、父ダビデの王座に着かせ、約束されたとおりにわたしのために家を造ってくださった主は生きておられる。確かにアドニヤは今日殺される。」
24И зато, тако да је жив Господ, који ме је утврдио и посадио ме на престолу Давида оца мог, и који ми је начинио кућу као што је рекао, данас ће погинути Адонија.
25ソロモン王はエホヤダの息子ベナヤを遣わした。ベナヤはアドニヤを討ち、彼は死んだ。
25И посла цар Соломун Венају, сина Јодајевог, који уложи на њ, те погибе.
26王は祭司アビアタルに言った。「アナトテにある自分の畑へ行きなさい。あなたは死に値する者である。しかし、今日はあなたを殺さない。あなたはわたしの父ダビデの前で主 なる神の箱を担ぎ、またわたしの父が苦しめられたすべてのことにおいて、あなたも苦しめられたからだ。」
26А Авијатару свештенику рече цар: Иди у Анатот на њиву своју, јер си заслужио смрт, али те нећу данас погубити, јер си носио ковчег Господњи пред Давидом оцем мојим и подносио си све невоље које је подносио отац мој.
27こうしてソロモンは、アビアタルを主の祭司から追放した。これは主がシロでエリの家について語られた言葉を成就するためであった。
27Тако Соломун сврже Авијатара да не буде свештеник Господњи, да испуни реч Господњу што рече у Силому за дом Илијев.
28その知らせはヨアブに届いた。ヨアブはアブサロムには従わなかったが、アドニヤには従っていたからである。ヨアブは主の天幕に逃げ込み、祭壇の角をつかんだ。
28И овај глас дође до Јоава; а Јоав беше пристао за Адонијом, премда за Авесаломом не беше пристао; и утече Јоав у шатор Господњи и ухвати се за рогове олтару.
29ソロモン王に、「ヨアブは主の天幕に逃げ込み、祭壇のそばにいます」と告げられた。そこでソロモンはエホヤダの息子ベナヤを遣わして、「行って、彼を討て」と言った。
29И јавише цару Соломуну: Јоав утече у шатор Господњи, и ено га код олтара. А Соломун посла Венају сина Јодајевог говорећи: Иди, уложи на њ.
30ベナヤは主の天幕に来て彼に、「王が『出て来い!』と言っておられる」と言った。 彼は「いや、わたしはここで死ぬ」と言った。 ベナヤは、「ヨアブはこのように言い、わたしにこのように答えた」と言って王に再び言葉を持ち帰った。
30И ушавши Венаја у шатор Господњи рече му: Цар је казао: Изиђи. А он рече: Нећу; него овде хоћу да умрем. А Венаја јави цару говорећи: Тако рече Јоав и тако ми одговори.
31王は彼に言った。「彼が言ったとおりにせよ。彼を討って葬り、ヨアブが理由なく流した血の責任を、わたしと父の家から取り除け。
31А цар му рече: Учини како је рекао, уложи на њ, и погреби га, и скини с мене и с дома оца мог крв праву коју је пролио Јоав.
32主は彼自身の血を彼自身の頭に帰らせるであろう。彼が、自分よりも義であり善良である二人の男を襲い、剣で殺し、わたしの父ダビデがそれを知らなかったからである。すなわち、イスラエルの軍の長であるネルの息子アブネルと、ユダの軍の長であるエテルの息子アマサである。
32И нека Господ обрати крв његову на његову главу, што уложи на два човека праведнија и боља од себе, и уби их мачем без знања оца мог Давида: Авенира сина Нировог војводу Израиљевог и Амасу сина Јетеровог војводу Јудиног;
33彼らの血はヨアブの頭と、その子孫 の頭にとこしえに帰る。しかしダビデとその子孫、その家と王座には、主からの平安がとこしえにある。」
33нека се дакле крв њихова врати на главу Јоавову и на главу семена његовог довека; а Давиду и семену његовом и дому његовом и престолу његовом нека буде мир довека од Господа.
34そこでエホヤダの息子ベナヤは上って行き、彼を討って殺した。そして彼は荒野にある自分の家に葬られた。
34И отиде Венаја, син Јодајев, и уложи на њ и погуби га, и би погребен код куће своје у пустињи.
35王は軍においてエホヤダの息子ベナヤを彼の代わりに就かせ、王はアビアタルの代わりに祭司ツァドクを就かせた。
35Тада постави цар Венају, сина Јодајевог, на његово место над војском, а Садока свештеника постави цар на место Авијатарово.
36王は人を遣わしてシメイを呼び、彼に言った。「エルサレムに自分のための家を建ててそこに住み、そこからどこへも出て行ってはならない。
36Потом посла цар и дозва Симеја, и рече му: Сагради себи кућу у Јерусалиму, па ту седи, и не излази одатле никуда.
37あなたが出て行き、キデロンの川を渡る日には、あなたが必ず死ぬことを確かに知っておけ。あなたの血はあなた自身の頭に帰る。」
37Јер у који дан изиђеш и пређеш преко потока Кедрона, знај зацело да ћеш погинути, и крв ће твоја пасти на твоју главу.
38シメイは王に言った。「その言葉は良いものです。わが君、王が言われたとおりに、あなたのしもべは行います。」シメイは多くの日々をエルサレムに住んだ。
38А Симеј рече цару: Добра је та реч; како је рекао господар мој цар, тако ће учинити слуга твој. И седе Симеј у Јерусалиму дуго времена.
39三年の終わりに、シメイの二人の奴隷がガテの王、マアカの息子アキシュのところへ逃げた。人々がシメイに告げて、「あなたの奴隷たちはガテにいます」と言った。
39Али се догоди после три године, те утекоше две слуге Симејеве к Ахису, сину Машином цару гатском. И би јављено Симеју: Ено ти слугу у Гату.
40シメイは起き上がり、自分のろばに鞍を置き、自分の奴隷たちを探すためにガテのアキシュのところへ行った。そしてシメイは行き、自分の奴隷たちをガテから連れ帰った。
40Тада уста Симеј, и осамари свог магарца, и отиде у Гат к Ахису да тражи слуге своје. И врати се Симеј, и доведе натраг слуге своје из Гата.
41シメイがエルサレムからガテに行き、また帰って来たことがソロモンに告げられた。
41И јавише Соломуну да је Симеј био отишао из Јерусалима у Гат, и да се вратио.
42王は人を遣わしてシメイを呼び、彼に言った。「わたしはあなたに主にかけて誓わせ、『あなたが出て行き、どこかほかのところへ歩いて行く日には、必ず死ぬことを確かに知っておけ』と言って、厳しく警告したではないか。あなたはわたしに『わたしが聞いた言葉は良いものです』と言った。
42Тада цар пославши дозва Симеја, и рече му: Нисам ли те заклео Господом и нисам ли ти тврдо рекао: У који дан изиђеш куда му драго, знај зацело да ћеш погинути? И ти ми рече: Добра је та реч коју чух.
43それならなぜ、あなたは主の誓いと、わたしがあなたに命じた戒めを守らなかったのか。」
43Зашто, дакле, ниси држао заклетву Господњу и заповест коју сам ти заповедио?
44王はさらにシメイに言った。「あなたは、自分がわたしの父ダビデにしたすべての悪を心で知っている。それゆえ、主はあなたの悪をあなた自身の頭に帰らせるであろう。
44Потом рече цар Симеју: Ти знаш све зло за које зна срце твоје, шта си учинио Давиду оцу мом; Господ враћа твоје зло на твоју главу.
45しかし、ソロモン王は祝福され、ダビデの王座は主の御前でとこしえに堅く立つ。」
45А цар ће Соломун бити благословен и престо Давидов утврђен пред Господом до века.
46そこで王はエホヤダの息子ベナヤに命じた。ベナヤは出て行ってシメイを討ち、彼は死んだ。こうして王国はソロモンの手に堅く確立された。
46И заповеди цар Венаји сину Јодајевом, те изиђе и уложи на њ, те погибе. И царство се утврди у руци Соломуновој.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.