Salmos 35
Reina-Valera 1909Translation
Reina-Valera 1909
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Salmo de David. DISPUTA, oh Jehová, con los que contra mí contienden; pelea con los que me combaten.
1Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.
2Echa mano al escudo y al pavés, y levántate en mi ayuda.
2Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.
3Y saca la lanza, cierra contra mis perseguidores; di á mi alma: Yo soy tu salud.
3Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје.
4Avergüéncense y confúndanse los que buscan mi alma: vuelvan atrás, y sean avergonzados los que mi mal intentan.
4Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.
5Sean como el tamo delante del viento; y el ángel de Jehová los acose.
5Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони.
6Sea su camino oscuridad y resbaladeros; y el ángel de Jehová los persiga.
6Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера.
7Porque sin causa escondieron para mí su red en un hoyo; sin causa hicieron hoyo para mi alma.
7Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој.
8Véngale el quebrantamiento que no sepa, y su red que escondió lo prenda: con quebrantamiento en ella caiga.
8Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.
9Y gócese mi alma en Jehová; y alégrese en su salud.
9А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову.
10Todos mis huesos dirán: Jehová, ¿quién como tú, que libras al afligido del más fuerte que él, y al pobre y menesteroso del que le despoja?
10Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује?
11Levantáronse testigos falsos; demandáronme lo que no sabía;
11Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају.
12Volviéronme mal por bien, para abatir á mi alma.
12Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.
13Mas yo, cuando ellos enfermaron, me vestí de saco; afligí con ayuno mi alma, y mi oración se revolvía en mi seno.
13Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.
14Como por mi compañero, como por mi hermano andaba; como el que trae luto por madre, enlutado me humillaba.
14Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали.
15Pero ellos se alegraron en mi adversidad, y se juntaron; juntáronse contra mí gentes despreciables, y yo no lo entendía: despedazábanme, y no cesaban;
15А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.
16Con los lisonjeros escarnecedores truhanes, crujiendo sobre mí sus dientes.
16С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим.
17Señor, ¿hasta cuándo verás esto ? Recobra mi alma de sus quebrantamientos, mi única de los leones.
17Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју.
18Te confesaré en grande congregación; te alabaré entre numeroso pueblo.
18Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те.
19No se alegren de mí mis enemigos injustos: ni los que me aborrecen sin causa hagan del ojo.
19Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта.
20Porque no hablan paz; y contra los mansos de la tierra piensan palabras engañosas.
20Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.
21Y ensancharon sobre mí su boca; dijeron: ¡Ea, ea, nuestros ojos lo han visto!
21Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше.
22Tú lo has visto, oh Jehová; no calles: Señor, de mí no te alejes.
22Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене.
23Muévete y despierta para mi juicio, para mi causa, Dios mío y Señor mío.
23Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.
24Júzgame conforme á tu justicia, Jehová Dios mío; y no se alegren de mí.
24Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.
25No digan en su corazón: ¡Ea, alma nuestra! No digan: ¡Hémoslo devorado!
25Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га.
26Avergüéncense, y sean confundidos á una los que de mi mal se alegran: vístanse de vergüenza y de confusión los que se engrandecen contra mí.
26Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.
27Canten y alégrense los que están á favor de mi justa causa, y digan siempre: Sea ensalzado Jehová, que ama la paz de su siervo.
27Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом!
28Y mi lengua hablará de tu justicia, y de tu loor todo el día.
28И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.