Psalmaro 35
Londona Biblio (Esperanto, 1910)Translation
Londona Biblio (Esperanto, 1910)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Batalu, ho Eternulo, kontraŭ tiuj, kiuj batalas kontraŭ mi; Militu kontraŭ tiuj, kiuj militas kontraŭ mi.
1Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.
2Prenu ŝildon kaj armilojn, Kaj stariĝu, por helpi min.
2Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.
3Kaj nudigu ponardegon, kaj stariĝu kontraŭ miaj persekutantoj; Diru al mia animo: Via helpo Mi estas.
3Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје.
4Hontigitaj kaj malhonoritaj estu tiuj, kiuj celas kontraŭ mia animo; Turniĝu reen kaj estu hontigitaj tiuj, kiuj intencas malbonon kontraŭ mi.
4Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.
5Ili estu kiel grenventumaĵo antaŭ vento, Kaj anĝelo de la Eternulo ilin forpelu.
5Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони.
6Ilia vojo estu malluma kaj glitiga, Kaj anĝelo de la Eternulo ilin persekutu.
6Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера.
7Ĉar sen mia kulpo ili submetis por mi sian reton, Sen mia kulpo ili fosis sub mia animo.
7Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој.
8Venu sur lin pereo neatendite, Kaj lia reto, kiun li kaŝis, kaptu lin; Por pereo li falu en ĝin.
8Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.
9Kaj mia animo ĝojos pro la Eternulo, Triumfos pro Lia helpo.
9А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову.
10Ĉiuj miaj ostoj diros: Ho Eternulo, kiu egalas Vin, Kiu liberigas mizerulon de lia perfortanto, Mizerulon kaj malriĉulon de lia rabanto?
10Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује?
11Stariĝas kontraŭ mi krimaj atestantoj; Kion mi ne scias, pri tio ili min demandas.
11Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају.
12Ili pagas al mi malbonon por bono, Atencon kontraŭ mia animo.
12Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.
13Kaj mi dum ilia malsano metis sur min sakaĵon, Mi turmentis mian animon per fasto, Kaj mi preĝis sincere, kiel pri mi mem.
13Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.
14Mi kondutis, kvazaŭ ili estus miaj amikoj, miaj fratoj; Kiel homo, kiu funebras pri sia patrino, mi profunde malĝojis.
14Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали.
15Sed kiam mi difektiĝis, ili ĝojis, kaj ili kuniĝis; Kuniĝis kontraŭ mi la senkoruloj, kiam mi ne atendis: Ili ŝiris kaj ne ĉesis.
15А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.
16Laŭ la maniero de malpiaj parazitoj, Ili kunfrapis kontraŭ mi siajn dentojn.
16С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим.
17Mia Sinjoro! kiel longe Vi tion rigardos? Deturnu mian animon de iliaj atakoj, Mian solan de la leonoj.
17Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју.
18Mi gloros Vin en granda kunveno, Meze de multe da popolo mi Vin laŭdos.
18Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те.
19Ne ĝoju pri mi miaj maljustaj malamikoj; Kaj tiuj, kiuj malamas min sen mia kulpo, ne moku per la okuloj.
19Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта.
20Ĉar ne pri paco ili parolas, Kaj kontraŭ la kvietuloj sur la tero ili pripensas malicajn intencojn.
20Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.
21Ili larĝe malfermis kontraŭ mi sian buŝon, Kaj diris: Ha, ha! nia okulo vidis.
21Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше.
22Vi vidis, ho Eternulo; ne silentu! Mia Sinjoro, ne malproksimiĝu de mi.
22Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене.
23Vekiĝu kaj leviĝu, por fari al mi juĝon, Mia Dio kaj mia Sinjoro, pri mia disputo.
23Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.
24Juĝu min laŭ Via justeco, ho Eternulo, mia Dio; Kaj ili ne ĝoju pri mi.
24Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.
25Ili ne diru en sia koro: Ha, ha! tio estas laŭ nia deziro; Ili ne diru: Ni lin englutis.
25Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га.
26Ili estu hontigitaj kaj malhonoritaj ĉiuj, kiuj ĝojas pro mia malfeliĉo; Vestiĝu per honto kaj malhonoro tiuj, kiuj fanfaronas kontraŭ mi.
26Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.
27Triumfu kaj ĝoju tiuj, kiuj deziras justecon por mi; Kaj ili diru ĉiam: Granda estas la Eternulo, Kiu deziras bonstaton por Sia sklavo.
27Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом!
28Kaj mia lango rakontados pri Via justeco Kaj ĉiutage pri Via gloro.
28И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.