Psalmaro 147
Londona Biblio (Esperanto, 1910)Translation
Londona Biblio (Esperanto, 1910)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Haleluja! Ĉar estas bone kanti al nia Dio, Ĉar agrabla estas la glorkantado.
1Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
2La Eternulo konstruas Jerusalemon, La elpelitojn de Izrael Li kolektas.
2Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
3Li sanigas la korprematojn Kaj bandaĝas iliajn vundojn.
3Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
4Li kalkulas la stelojn, Kaj al ili ĉiuj Li donas nomojn.
4Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
5Granda estas nia Sinjoro kaj tre forta; Lia saĝo estas nemezurebla.
5Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
6La Eternulo altigas la humilulojn; Sed la malvirtulojn Li malaltigas ĝis la tero.
6Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
7Kantu al la Eternulo gloradon, Muziku al nia Dio per harpo.
7Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
8Li kovras la ĉielon per nuboj, Pretigas por la tero pluvon, Kreskigas sur la montoj herbon.
8Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
9Li donas al la bruto ĝian nutraĵon, Kaj al la korvidoj, kiuj krias.
9Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
10Ne la forton de ĉevalo Li ŝatas; Ne la femuroj de homo al Li plaĉas:
10Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
11Plaĉas al la Eternulo Liaj timantoj, Kiuj fidas Lian bonecon.
11Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
12Laŭdu, ho Jerusalem, la Eternulon; Gloru vian Dion, ho Cion.
12Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
13Ĉar Li fortikigis la riglilojn en viaj pordegoj, Li benis viajn filojn interne de vi.
13Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
14Li donas pacon al viaj limoj, Li satigas vin per la plej bona el la tritiko.
14Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
15Li sendas Sian ordonon al la tero; Tre rapide kuras Lia vorto.
15Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
16Li donas neĝon kiel lanon, Li ŝutas prujnon kiel cindron.
16Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
17Li ĵetas Sian glacion kiel pecojn; Kiu kontraŭstaros al Lia frosto?
17Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
18Li sendas Sian vorton, kaj ĉio degelas; Li blovas per Sia vento, kaj ekfluas akvo.
18Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
19Li sciigas al Jakob Sian vorton, Siajn leĝojn kaj decidojn al Izrael.
19Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
20Tiel Li ne faras al iu alia popolo; Kaj Liajn decidojn ili ne scias. Haleluja!
20Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.