Salmi 147
Diodati Bibbia 1885Translation
Diodati Bibbia 1885
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1LODATE il Signore; Perciocchè egli è cosa buona e dilettevole di salmeggiar l'Iddio nostro; La lode è decevole.
1Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
2Il Signore è quel ch'edifica Gerusalemme; Egli raccoglierà i dispersi d'Israele.
2Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
3Egli è quel che guarisce quelli che hanno il cuor rotto, E fascia le lor doglie;
3Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
4Che conta il numero delle stelle; Che le chiama tutte per li nomi loro .
4Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
5Il nostro Signore è grande, e di gran forza; La sua intelligenza è infinita.
5Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
6Il Signore solleva i mansueti; Ed abbatte gli empi fino a terra.
6Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
7Cantate al Signore con lode; Salmeggiate colla cetera all'Iddio nostro;
7Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
8Il qual copre il cielo di nuvole, Ed apparecchia la pioggia alla terra, E fa che i monti producono l'erba.
8Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
9Che dà la sua pastura al bestiame. A' figli de' corvi, che gridano.
9Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
10Egli non si compiace nella forza del cavallo; Egli non gradisce le gambe dell'uomo.
10Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
11Il Signore gradisce quelli che lo temono, Quelli che sperano nella sua benignità.
11Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
12Gerusalemme, celebra il Signore; Sion, loda il tuo Dio.
12Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
13Perciocchè egli rinforza le sbarre delle tue porte; Egli benedice i tuoi figliuoli in mezzo di te.
13Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
14Egli è quel che mantiene il tuo paese in pace; Che ti sazia di grascia di frumento;
14Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
15Che manda il suo dire in terra; E la sua parola corre velocissimamente;
15Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
16Che manda la neve a guisa di lana; Che sparge la brina a guisa di cenere;
16Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
17Che getta il suo ghiaccio come per pezzi; E chi potrà durar davanti al suo freddo?
17Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
18Egli manda la sua parola, e fa struggere quelle cose; Egli fa soffiare il suo vento, è le acque corrono.
18Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
19Egli annunzia le sue parole a Giacobbe; I suoi statuti e le sue leggi ad Israele.
19Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
20Egli non ha fatto così a tutte le genti; Ed esse non conoscono le sue leggi. Alleluia.
20Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.