Psaumes 147
Louis Segond 1910Translation
Louis Segond 1910
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Louez l’Éternel! Car il est beau de célébrer notre Dieu, Car il est doux, il est bienséant de le louer.
1Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
2L’Éternel rebâtit Jérusalem, Il rassemble les exilés d’Israël;
2Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
3Il guérit ceux qui ont le cœur brisé, Et il panse leurs blessures.
3Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
4Il compte le nombre des étoiles, Il leur donne à toutes des noms.
4Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
5Notre Seigneur est grand, puissant par sa force, Son intelligence n’a point de limite.
5Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
6L’Éternel soutient les malheureux, Il abaisse les méchants jusqu’à terre.
6Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
7Chantez à l’Éternel avec actions de grâces, Célébrez notre Dieu avec la harpe!
7Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
8Il couvre les cieux de nuages, Il prépare la pluie pour la terre; Il fait germer l’herbe sur les montagnes.
8Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
9Il donne la nourriture au bétail, Aux petits du corbeau quand ils crient,
9Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
10Ce n’est pas dans la vigueur du cheval qu’il se complaît, Ce n’est pas dans les jambes de l’homme qu’il met son plaisir;
10Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
11L’Éternel aime ceux qui le craignent, Ceux qui espèrent en sa bonté.
11Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
12Jérusalem, célèbre l’Éternel! Sion, loue ton Dieu!
12Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
13Car il affermit les barres de tes portes, Il bénit tes fils au milieu de toi;
13Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
14Il rend la paix à ton territoire, Il te rassasie du meilleur froment.
14Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
15Il envoie ses ordres sur la terre: Sa parole court avec vitesse.
15Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
16Il donne la neige comme de la laine, Il répand la gelée blanche comme de la cendre;
16Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
17Il lance sa glace par morceaux; Qui peut résister devant son froid?
17Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
18Il envoie sa parole, et il les fond; Il fait souffler son vent, et les eaux coulent.
18Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
19Il révèle sa parole à Jacob, Ses lois et ses ordonnances à Israël;
19Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
20Il n’a pas agi de même pour toutes les nations, Et elles ne connaissent point ses ordonnances. Louez l’Éternel!
20Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.