Psaumes 102
Louis Segond 1910Translation
Louis Segond 1910
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Prière d’un malheureux, lorsqu’il est abattu et qu’il répand sa plainte devant l’Éternel.
1Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
2Éternel, écoute ma prière, Et que mon cri parvienne jusqu’à toi!
2Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
3Ne me cache pas ta face au jour de ma détresse! Incline vers moi ton oreille quand je crie! Hâte-toi de m’exaucer!
3Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
4Car mes jours s’évanouissent en fumée, Et mes os sont enflammés comme un tison.
4Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
5Mon cœur est frappé et se dessèche comme l’herbe; J’oublie même de manger mon pain.
5Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
6Mes gémissements sont tels Que mes os s’attachent à ma chair.
6Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
7Je ressemble au pélican du désert, Je suis comme le chat-huant des ruines;
7Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
8Je n’ai plus de sommeil, et je suis Comme l’oiseau solitaire sur un toit.
8Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
9Chaque jour mes ennemis m’outragent, Et c’est par moi que jurent mes adversaires en fureur.
9Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
10Je mange la poussière au lieu de pain, Et je mêle des larmes à ma boisson,
10Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
11A cause de ta colère et de ta fureur; Car tu m’as soulevé et jeté au loin.
11Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
12Mes jours sont comme l’ombre à son déclin, Et je me dessèche comme l’herbe.
12А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
13Mais toi, Éternel! Tu règnes à perpétuité, Et ta mémoire dure de génération en génération.
13Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
14Tu te lèveras, tu auras pitié de Sion; Car le temps d’avoir pitié d’elle, Le temps fixé est à son terme;
14Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
15Car tes serviteurs en aiment les pierres, Ils en chérissent la poussière.
15Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
16Alors les nations craindront le nom de l’Éternel, Et tous les rois de la terre ta gloire.
16Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
17Oui, l’Éternel rebâtira Sion, Il se montrera dans sa gloire.
17Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
18Il est attentif à la prière du misérable, Il ne dédaigne pas sa prière.
18Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
19Que cela soit écrit pour la génération future, Et que le peuple qui sera créé célèbre l’Éternel!
19Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
20Car il regarde du lieu élevé de sa sainteté; Du haut des cieux l’Éternel regarde sur la terre,
20Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
21Pour écouter les gémissements des captifs, Pour délivrer ceux qui vont périr,
21Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
22Afin qu’ils publient dans Sion le nom de l’Éternel, Et ses louanges dans Jérusalem,
22Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
23Quand tous les peuples s’assembleront, Et tous les royaumes, pour servir l’Éternel.
23Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
24Il a brisé ma force dans la route, Il a abrégé mes jours.
24Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
25Je dis: Mon Dieu, ne m’enlève pas au milieu de mes jours, Toi, dont les années durent éternellement!
25Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
26Tu as anciennement fondé la terre, Et les cieux sont l’ouvrage de tes mains.
26То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
27Ils périront, mais tu subsisteras; Ils s’useront tous comme un vêtement; Tu les changeras comme un habit, et ils seront changés.
27Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
28Mais toi, tu restes le même, Et tes années ne finiront point.
28Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.
29Les fils de tes serviteurs habiteront leur pays, Et leur postérité s’affermira devant toi.
no verse 29 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.