Псалмул 102
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Доамне, аскултэ-мь ругэчуня ши с-ажунгэ стригэтул меу пынэ ла Тине!
1Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
2Ну-мь аскунде Фаца Та ын зиуа неказулуй меу! Плякэ-Ць урекя спре мине кынд стриг! Аскултэ-мэ деграбэ!
2Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
3Кэч зилеле меле пер ка фумул ши оаселе ымь ард ка ун тэчуне.
3Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
4Инима ымь есте ловитэ ши ми се усукэ ынтокмай ка ярба; пынэ ши пыня уйт сэ мь-о мэнынк.
4Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
5Аша де марь ымь сунт ӂеметеле, кэ ми се липеск оаселе де карне.
5Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
6Семэн ку пеликанул дин пустиу, сунт ка о кукувя дин дэрымэтурь;
6Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
7ну май пот дорми ши сунт ка пасэря сингуратикэ пе ун акопериш.
7Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
8Ын фиекаре зи мэ батжокореск врэжмаший мей ши потривничий мей журэ пе мине ын мыния лор.
8Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
9Мэнынк цэрынэ ын лок де пыне ши ымь аместек лакримиле ку бэутура
9Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
10дин причина мынией ши урӂией Тале, кэч Ту м-ай ридикат ши м-ай арункат департе.
10Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
11Зилеле меле сунт ка о умбрэ гата сэ трякэ ши мэ усук ка ярба.
11Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
12Дар Ту, Доамне, Ту ымпэрэцешть пе вечие ши помениря Та цине дин ням ын ням.
12А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
13Ту Те вей скула ши вей авя милэ де Сион; кэч есте время сэ те ындурь де ел, а венит время хотэрытэ пентру ел.
13Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
14Кэч робий Тэй юбеск петреле Сионулуй ши ле е милэ де цэрына луй.
14Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
15Атунч се вор теме нямуриле де Нумеле Домнулуй ши тоць ымпэраций пэмынтулуй де слава Та.
15Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
16Да, Домнул ва зиди ярэшь Сионул ши Се ва арэта ын слава Са.
16Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
17Ел я аминте ла ругэчуня невояшулуй ши ну-й несокотеште ругэчуня.
17Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
18Сэ се скрие лукрул ачеста пентру нямул де оамень каре ва вени, ши попорул каре се ва наште сэ лауде пе Домнул!
18Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
19Кэч Ел привеште дин ынэлцимя сфинценией Луй; Домнул привеште дин черурь пе пэмынт,
19Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
20ка сэ аудэ ӂеметеле приншилор де рэзбой ши сэ избэвяскэ пе чей че сунт пе моарте;
20Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
21пентру ка ей сэ вестяскэ ын Сион Нумеле Домнулуй ши лауделе Луй ын Иерусалим,
21Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
22кынд се вор стрынӂе тоате попоареле ши тоате ымпэрэцииле ка сэ служяскэ Домнулуй.
22Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
23Ел мь-а фрынт путеря ын друм ши мь-а скуртат зилеле.
23Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
24Еу зик: „Думнезеуле, ну мэ луа ла жумэтатя зилелор меле, Ту, ай кэруй ань цин вешник!”
24Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
25Ту ай ынтемеят ын векиме пэмынтул ши черуриле сунт лукраря мынилор Тале.
25Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
26Еле вор пери, дар Ту вей рэмыне; тоате се вор ынвеки ка о хайнэ; ле вей скимба ка пе ун вешмынт ши се вор скимба.
26То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
27Дар Ту рэмый Ачелашь ши аний Тэй ну се вор сфырши.
27Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
28Фиий робилор Тэй ышь вор локуи цара ши сэмынца лор ва рэмыне ынаинтя Та.
28Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.