Псалмул 89
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Вой кынта тотдяуна ындурэриле Домнулуй: вой спуне дин ням ын ням, ку гура мя, крединчошия Та.
1Милости ћу Господње певати увек, од колена на колено јављаћу истину Твоју устима својим.
2Кэч зик: „Ындураря аре темелий вешниче! Таре ка черуриле есте крединчошия Та!”
2Јер знам да је зававек основана милост, и на небесима да си утврдио истину своју, рекавши:
3„Ам фэкут легэмынт ку алесул Меу”, зиче Домнул. „Ятэ че ам журат робулуй Меу Давид:
3„Учиних завет с избраним својим, заклех се Давиду, слузи свом:
4‘Ыць вой ынтэри сэмынца пе вечие ши-н вечь ыць вой ашеза скаунул де домние.’”
4Довека ћу утврђивати семе твоје и престо твој уређивати од колена до колена.”
5Черуриле лаудэ минуниле Тале, Доамне, ши крединчошия Та ын адунаря сфинцилор!
5Небо казује чудеса Твоја, Господе, и истину Твоју сабор светих.
6Кэч ын чер чине се поате асемэна ку Домнул? Чине есте ка Тине ынтре фиий луй Думнезеу?
6Јер ко је над облацима раван Господу? Ко ће се изједначити с Господом међу синовима Божијим?
7Думнезеу есте ынфрикошат ын адунаря чя маре а сфинцилор ши де темут пентру тоць чей че стау ын журул Луй.
7Богу се ваља клањати на сабору светих, страшнији је од свих који су око Њега.
8Доамне, Думнезеул оштирилор, чине есте путерник ка Тине, Доамне! Ши крединчошия Та Те ынконжоарэ.
8Господе, Боже над војскама! Ко је силан као Ти, Боже? И истина је Твоја око Тебе.
9Ту ымблынзешть мындрия мэрий; кынд се ридикэ валуриле ей, Ту ле потолешть.
9Ти владаш над силом морском; кад подигне вале своје, Ти их укроћаваш.
10Ту ай здробит Еӂиптул ка пе ун хойт, ай рисипит пе врэжмаший Тэй прин путеря брацулуй Тэу.
10Ти си оборио охоли Мисир као рањеника, крепком мишицом својом расејао си непријатеље своје.
11Але Тале сунт черуриле ши пэмынтул, Ту ай ынтемеят лумя ши тот че купринде еа.
11Твоје је небо и Твоја је земља; Ти си саздао васиљену и шта је год у њој.
12Ту ай фэкут мязэноаптя ши мязэзиуа; Таборул ши Хермонул се букурэ де Нумеле Тэу.
12Север и југ Ти си створио, Тавор и Ермон о Твом се имену радује.
13Брацул Тэу есте путерник, мына Та есте таре, дряпта Та есте ынэлцатэ.
13Твоја је мишица крепка, силна је рука Твоја, и висока десница Твоја.
14Дрептатя ши жудеката сунт темелия скаунулуй Тэу де домние; бунэтатя ши крединчошия сунт ынаинтя Фецей Тале.
14Благост је и правда подножје престолу Твом, милост и истина иде пред лицем Твојим.
15Фериче де попорул каре куноаште сунетул трымбицей, каре умблэ ын лумина Фецей Тале, Доамне!
15Благо народу који зна трубну поклич! Господе! У светлости лица Твог они ходе;
16Ел се букурэ неынчетат де Нумеле Тэу ши се фэлеште ку дрептатя Та.
16Именом се Твојим радују сав дан, и правдом Твојом узвишују се.
17Кэч Ту ешть фала путерий луй; ши, ын бунэвоинца Та, не ридичь путеря ноастрэ.
17Јер си Ти красота силе њихове, и по милости Твојој узвишује се рог наш.
18Кэч Домнул есте скутул ностру, Сфынтул луй Исраел есте Ымпэратул ностру.
18Јер је од Господа одбрана наша, и од Светог Израиљевог цар наш.
19Атунч ай ворбит ынтр-о ведение пряюбитулуй Тэу ши ай зис: „Ам дат ажуторул Меу унуй витяз, ам ридикат дин мижлокул попорулуй ун тынэр;
19Тада си говорио у утвари вернима својим, и рекао: „Послах помоћ јунаку, узвисих избраног свог из народа.
20ам гэсит пе робул Меу Давид ши л-ам унс ку унтделемнул Меу чел сфынт.
20Нађох Давида, слугу свог, светим уљем својим помазах га.
21Мына Мя ыл ва сприжини ши брацул Меу ыл ва ынтэри.
21Рука ће моја бити једнако с њим, и мишица моја крепиће га.
22Врэжмашул ну-л ва принде ши чел рэу ну-л ва апэса,
22Неће га непријатељ надвладати, и син безакоња неће му досадити.
23чи вой здроби динаинтя луй пе потривничий луй ши вой лови пе чей че-л урэск.
23Потрћу пред лицем његовим непријатеље његове, и ненавиднике његове поразићу.
24Крединчошия ши бунэтатя Мя вор фи ку ел ши тэрия луй се ва ынэлца прин Нумеле Меу.
24Истина је моја и милост моја с њим; и у моје име узвисиће се рог његов.
25Вой да ын мына луй маря ши ын дряпта луй рыуриле.
25Пружићу на море руку његову, и на реке десницу његову.
26Ел Ымь ва зиче: ‘Ту ешть Татэл меу, Думнезеул меу ши Стынка мынтуирий меле!’
26Он ће ме звати: Ти си Отац мој, Бог мој и град спасења мог.
27Яр Еу ыл вой фаче ынтыюл нэскут, чел май ыналт динтре ымпэраций пэмынтулуй.
27И ја ћу га учинити првенцем, вишим од царева земаљских.
28Ый вой пэстра тотдяуна бунэтатя Мя ши легэмынтул Меу ый ва фи неклинтит.
28Довека ћу му хранити милост своју, и завет је мој с њим веран.
29Ый вой фаче вешникэ сэмынца ши скаунул луй де домние, ка зилеле черурилор.
29Продужићу семе његово довека, и престо његов као дане небеске.
30Дакэ фиий луй вор пэрэси Леӂя Мя ши ну вор умбла дупэ порунчиле Меле,
30Ако синови његови оставе закон мој, и не узиду у заповестима мојим;
31дакэ вор кэлка орындуириле Меле ши ну вор пэзи порунчиле Меле,
31Ако погазе уредбе моје, и заповести моје не сачувају,
32атунч ле вой педепси фэрэделеӂиле ку нуяуа ши нелеӂюириле ку ловитурь,
32Онда ћу их покарати прутом за непокорност, и ранама за безакоње њихово;
33дар ну-Мь вой ындепэрта делок бунэтатя де ла ей ши ну-Мь вой фаче крединчошия де минчунэ;
33Али милости своје нећу узети од њега, нити ћу преврнути истином својом;
34ну-Мь вой кэлка легэмынтул ши ну вой скимба че а ешит де пе бузеле Меле.
34Нећу погазити завет свој, и шта је изашло из уста мојих нећу порећи.
35Ам журат одатэ пе сфинцения Мя: сэ минт Еу оаре пе Давид?
35Једном се заклех светошћу својом; зар да слажем Давиду?
36Сэмынца луй ва дэйнуи ын вечь; скаунул луй де домние ва фи ынаинтя Мя ка соареле;
36Семе ће његово трајати довека, и престо његов као сунце преда мном;
37ка луна ва дэйнуи пе вечие ши ка марторул крединчос дин чер.”
37Он ће стајати увек као месец и верни сведок у облацима.”
38Ши тотушь Ту л-ай ындепэртат ши Те-ай мыният пе унсул Тэу;
38А сад си одбацио и занемарио, разгневио си се на помазаника свог;
39ай несокотит легэмынтул фэкут ку робул Тэу; й-ай доборыт ши й-ай пынгэрит кунуна.
39Занемарио си завет са слугом својим, бацио си на земљу венац његов.
40Й-ай прэбушит тоате зидуриле ши й-ай дэрымат тоате четэцуиле.
40Развалио си све ограде његове, градове његове обратио си у зидине.
41Тоць трекэторий ыл жефуеск ши а ажунс де батжокура вечинилор луй.
41Плене га сви који пролазе онуда, поста подсмех у суседа својих.
42Ай ынэлцат дряпта потривничилор луй, ай ынвеселит пе тоць врэжмаший луй,
42Узвисио си десницу непријатеља његових, обрадовао си све противнике његове.
43ай фэкут ка аскуцишул сабией луй сэ дя ынапой ши ну л-ай сприжинит ын луптэ.
43Завратио си оштрице мача његовог, и ниси га укрепио у боју;
44Ай пус капэт стрэлучирий луй ши й-ай трынтит ла пэмынт скаунул де домние;
44Узео си му светлост, и престо његов оборио си на земљу;
45й-ай скуртат зилеле тинереций ши л-ай акоперит де рушине.
45Скратио си дане младости његове и обукао га у срамоту.
46Пынэ кынд, Доамне, Те вей аскунде фэрэ ынчетаре ши-Ць ва арде мыния ка фокул?
46Докле ћеш се, Господе, једнако одвраћати, докле ће као огањ пламтети гнев Твој?
47Аду-ць аминте че скуртэ есте вяца мя ши пентру че нимик ай фэкут пе тоць фиий омулуй!
47Опомени се какав је век мој, како си ни на шта створио све синове Адамове?
48Есте вреун ом каре сэ поатэ трэи ши сэ ну вадэ моартя, каре сэ поатэ сэ-шь скапе суфлетул дин Локуинца морцилор?
48Који је човек живео и није смрти видео, и избавио душу своју из руку паклених?
49Унде сунт, Доамне, ындурэриле Тале динтый, пе каре ле-ай журат луй Давид ын крединчошия Та?
49Где су пређашње милости Твоје, Господе? Клео си се Давиду истином својом.
50Аду-ць аминте, Доамне, де окара робилор Тэй, аду-Ць аминте кэ порт ын сын окара мултор попоаре;
50Опомени се, Господе, прекора слугу својих, који носим у недрима својим од свих силних народа,
51аду-Ць аминте де окэриле врэжмашилор Тэй, Доамне, де окэриле лор ымпотрива пашилор унсулуй Тэу!
51Којим коре непријатељи Твоји, Господе, којим коре траг помазаника Твог.
52Бинекувынтат сэ фие Домнул ын вечь! Амин! Амин!
52Благословен Господ увек! Амин, амин.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.