תְהִלִּים 89
Modern Hebrew BibleTranslation
Modern Hebrew Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1משכיל לאיתן האזרחי חסדי יהוה עולם אשירה לדר ודר אודיע אמונתך בפי׃
1Милости ћу Господње певати увек, од колена на колено јављаћу истину Твоју устима својим.
2כי אמרתי עולם חסד יבנה שמים תכן אמונתך בהם׃
2Јер знам да је зававек основана милост, и на небесима да си утврдио истину своју, рекавши:
3כרתי ברית לבחירי נשבעתי לדוד עבדי׃
3„Учиних завет с избраним својим, заклех се Давиду, слузи свом:
4עד עולם אכין זרעך ובניתי לדר ודור כסאך סלה׃
4Довека ћу утврђивати семе твоје и престо твој уређивати од колена до колена.”
5ויודו שמים פלאך יהוה אף אמונתך בקהל קדשים׃
5Небо казује чудеса Твоја, Господе, и истину Твоју сабор светих.
6כי מי בשחק יערך ליהוה ידמה ליהוה בבני אלים׃
6Јер ко је над облацима раван Господу? Ко ће се изједначити с Господом међу синовима Божијим?
7אל נערץ בסוד קדשים רבה ונורא על כל סביביו׃
7Богу се ваља клањати на сабору светих, страшнији је од свих који су око Њега.
8יהוה אלהי צבאות מי כמוך חסין יה ואמונתך סביבותיך׃
8Господе, Боже над војскама! Ко је силан као Ти, Боже? И истина је Твоја око Тебе.
9אתה מושל בגאות הים בשוא גליו אתה תשבחם׃
9Ти владаш над силом морском; кад подигне вале своје, Ти их укроћаваш.
10אתה דכאת כחלל רהב בזרוע עזך פזרת אויביך׃
10Ти си оборио охоли Мисир као рањеника, крепком мишицом својом расејао си непријатеље своје.
11לך שמים אף לך ארץ תבל ומלאה אתה יסדתם׃
11Твоје је небо и Твоја је земља; Ти си саздао васиљену и шта је год у њој.
12צפון וימין אתה בראתם תבור וחרמון בשמך ירננו׃
12Север и југ Ти си створио, Тавор и Ермон о Твом се имену радује.
13לך זרוע עם גבורה תעז ידך תרום ימינך׃
13Твоја је мишица крепка, силна је рука Твоја, и висока десница Твоја.
14צדק ומשפט מכון כסאך חסד ואמת יקדמו פניך׃
14Благост је и правда подножје престолу Твом, милост и истина иде пред лицем Твојим.
15אשרי העם יודעי תרועה יהוה באור פניך יהלכון׃
15Благо народу који зна трубну поклич! Господе! У светлости лица Твог они ходе;
16בשמך יגילון כל היום ובצדקתך ירומו׃
16Именом се Твојим радују сав дан, и правдом Твојом узвишују се.
17כי תפארת עזמו אתה וברצנך תרים קרננו׃
17Јер си Ти красота силе њихове, и по милости Твојој узвишује се рог наш.
18כי ליהוה מגננו ולקדוש ישראל מלכנו׃
18Јер је од Господа одбрана наша, и од Светог Израиљевог цар наш.
19אז דברת בחזון לחסידיך ותאמר שויתי עזר על גבור הרימותי בחור מעם׃
19Тада си говорио у утвари вернима својим, и рекао: „Послах помоћ јунаку, узвисих избраног свог из народа.
20מצאתי דוד עבדי בשמן קדשי משחתיו׃
20Нађох Давида, слугу свог, светим уљем својим помазах га.
21אשר ידי תכון עמו אף זרועי תאמצנו׃
21Рука ће моја бити једнако с њим, и мишица моја крепиће га.
22לא ישא אויב בו ובן עולה לא יעננו׃
22Неће га непријатељ надвладати, и син безакоња неће му досадити.
23וכתותי מפניו צריו ומשנאיו אגוף׃
23Потрћу пред лицем његовим непријатеље његове, и ненавиднике његове поразићу.
24ואמונתי וחסדי עמו ובשמי תרום קרנו׃
24Истина је моја и милост моја с њим; и у моје име узвисиће се рог његов.
25ושמתי בים ידו ובנהרות ימינו׃
25Пружићу на море руку његову, и на реке десницу његову.
26הוא יקראני אבי אתה אלי וצור ישועתי׃
26Он ће ме звати: Ти си Отац мој, Бог мој и град спасења мог.
27אף אני בכור אתנהו עליון למלכי ארץ׃
27И ја ћу га учинити првенцем, вишим од царева земаљских.
28לעולם אשמור לו חסדי ובריתי נאמנת לו׃
28Довека ћу му хранити милост своју, и завет је мој с њим веран.
29ושמתי לעד זרעו וכסאו כימי שמים׃
29Продужићу семе његово довека, и престо његов као дане небеске.
30אם יעזבו בניו תורתי ובמשפטי לא ילכון׃
30Ако синови његови оставе закон мој, и не узиду у заповестима мојим;
31אם חקתי יחללו ומצותי לא ישמרו׃
31Ако погазе уредбе моје, и заповести моје не сачувају,
32ופקדתי בשבט פשעם ובנגעים עונם׃
32Онда ћу их покарати прутом за непокорност, и ранама за безакоње њихово;
33וחסדי לא אפיר מעמו ולא אשקר באמונתי׃
33Али милости своје нећу узети од њега, нити ћу преврнути истином својом;
34לא אחלל בריתי ומוצא שפתי לא אשנה׃
34Нећу погазити завет свој, и шта је изашло из уста мојих нећу порећи.
35אחת נשבעתי בקדשי אם לדוד אכזב׃
35Једном се заклех светошћу својом; зар да слажем Давиду?
36זרעו לעולם יהיה וכסאו כשמש נגדי׃
36Семе ће његово трајати довека, и престо његов као сунце преда мном;
37כירח יכון עולם ועד בשחק נאמן סלה׃
37Он ће стајати увек као месец и верни сведок у облацима.”
38ואתה זנחת ותמאס התעברת עם משיחך׃
38А сад си одбацио и занемарио, разгневио си се на помазаника свог;
39נארתה ברית עבדך חללת לארץ נזרו׃
39Занемарио си завет са слугом својим, бацио си на земљу венац његов.
40פרצת כל גדרתיו שמת מבצריו מחתה׃
40Развалио си све ограде његове, градове његове обратио си у зидине.
41שסהו כל עברי דרך היה חרפה לשכניו׃
41Плене га сви који пролазе онуда, поста подсмех у суседа својих.
42הרימות ימין צריו השמחת כל אויביו׃
42Узвисио си десницу непријатеља његових, обрадовао си све противнике његове.
43אף תשיב צור חרבו ולא הקימתו במלחמה׃
43Завратио си оштрице мача његовог, и ниси га укрепио у боју;
44השבת מטהרו וכסאו לארץ מגרתה׃
44Узео си му светлост, и престо његов оборио си на земљу;
45הקצרת ימי עלומיו העטית עליו בושה סלה׃
45Скратио си дане младости његове и обукао га у срамоту.
46עד מה יהוה תסתר לנצח תבער כמו אש חמתך׃
46Докле ћеш се, Господе, једнако одвраћати, докле ће као огањ пламтети гнев Твој?
47זכר אני מה חלד על מה שוא בראת כל בני אדם׃
47Опомени се какав је век мој, како си ни на шта створио све синове Адамове?
48מי גבר יחיה ולא יראה מות ימלט נפשו מיד שאול סלה׃
48Који је човек живео и није смрти видео, и избавио душу своју из руку паклених?
49איה חסדיך הראשנים אדני נשבעת לדוד באמונתך׃
49Где су пређашње милости Твоје, Господе? Клео си се Давиду истином својом.
50זכר אדני חרפת עבדיך שאתי בחיקי כל רבים עמים׃
50Опомени се, Господе, прекора слугу својих, који носим у недрима својим од свих силних народа,
51אשר חרפו אויביך יהוה אשר חרפו עקבות משיחך׃
51Којим коре непријатељи Твоји, Господе, којим коре траг помазаника Твог.
52ברוך יהוה לעולם אמן ואמן׃
52Благословен Господ увек! Амин, амин.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.