اَلْمَزَامِيرُ 89
Smith–Van Dyck Arabic Bible (فان دايك)Translation
Smith–Van Dyck Arabic Bible (فان دايك)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1بِمَرَاحِمِ ٱلرَّبِّ أُغَنِّي إِلَى ٱلدَّهْرِ. لِدَوْرٍ فَدَوْرٍ أُخْبِرُ عَنْ حَقِّكَ بِفَمِي.
1Милости ћу Господње певати увек, од колена на колено јављаћу истину Твоју устима својим.
2لِأَنِّي قُلْتُ: «إِنَّ ٱلرَّحْمَةَ إِلَى ٱلدَّهْرِ تُبْنَى. ٱلسَّمَاوَاتُ تُثْبِتُ فِيهَا حَقَّكَ».
2Јер знам да је зававек основана милост, и на небесима да си утврдио истину своју, рекавши:
3«قَطَعْتُ عَهْدًا مَعَ مُخْتَارِي، حَلَفْتُ لِدَاوُدَ عَبْدِي:
3„Учиних завет с избраним својим, заклех се Давиду, слузи свом:
4إِلَى ٱلدَّهْرِ أُثَبِّتُ نَسْلَكَ، وَأَبْنِي إِلَى دَوْرٍ فَدَوْرٍ كُرْسِيَّكَ». سِلَاهْ.
4Довека ћу утврђивати семе твоје и престо твој уређивати од колена до колена.”
5وَٱلسَّمَاوَاتُ تَحْمَدُ عَجَائِبَكَ يَارَبُّ، وَحَقَّكَ أَيْضًا فِي جَمَاعَةِ ٱلْقِدِّيسِينَ.
5Небо казује чудеса Твоја, Господе, и истину Твоју сабор светих.
6لِأَنَّهُ مَنْ فِي ٱلسَّمَاءِ يُعَادِلُ ٱلرَّبَّ. مَنْ يُشْبِهُ ٱلرَّبَّ بَيْنَ أَبْنَاءِ ٱللهِ؟
6Јер ко је над облацима раван Господу? Ко ће се изједначити с Господом међу синовима Божијим?
7إِلَهٌ مَهُوبٌ جِدًّا فِي مُؤَامَرَةِ ٱلْقِدِّيسِينَ، وَمَخُوفٌ عِنْدَ جَمِيعِ ٱلَّذِينَ حَوْلَهُ.
7Богу се ваља клањати на сабору светих, страшнији је од свих који су око Њега.
8يَارَبُّ إِلَهَ ٱلْجُنُودِ، مَنْ مِثْلُكَ؟ قَوِيٌّ، رَبٌّ، وَحَقُّكَ مِنْ حَوْلِكَ.
8Господе, Боже над војскама! Ко је силан као Ти, Боже? И истина је Твоја око Тебе.
9أَنْتَ مُتَسَلِّطٌ عَلَى كِبْرِيَاءِ ٱلْبَحْرِ. عِنْدَ ٱرْتِفَاعِ لُجَجِهِ أَنْتَ تُسَكِّنُهَا.
9Ти владаш над силом морском; кад подигне вале своје, Ти их укроћаваш.
10أَنْتَ سَحَقْتَ رَهَبَ مِثْلَ ٱلْقَتِيلِ. بِذِرَاعِ قُوَّتِكَ بَدَّدْتَ أَعْدَاءَكَ.
10Ти си оборио охоли Мисир као рањеника, крепком мишицом својом расејао си непријатеље своје.
11لَكَ ٱلسَّمَاوَاتُ. لَكَ أَيْضًا ٱلْأَرْضُ. ٱلْمَسْكُونَةُ وَمِلْؤُهَا أَنْتَ أَسَّسْتَهُمَا.
11Твоје је небо и Твоја је земља; Ти си саздао васиљену и шта је год у њој.
12ٱلشِّمَالُ وَٱلْجَنُوبُ أَنْتَ خَلَقْتَهُمَا. تَابُورُ وَحَرْمُونُ بِٱسْمِكَ يَهْتِفَانِ.
12Север и југ Ти си створио, Тавор и Ермон о Твом се имену радује.
13لَكَ ذِرَاعُ ٱلْقُدْرَةِ. قَوِيَّةٌ يَدُكَ. مُرْتَفِعَةٌ يَمِينُكَ.
13Твоја је мишица крепка, силна је рука Твоја, и висока десница Твоја.
14ٱلْعَدْلُ وَٱلْحَقُّ قَاعِدَةُ كُرْسِيِّكَ. ٱلرَّحْمَةُ وَٱلْأَمَانَةُ تَتَقَدَّمَانِ أَمَامَ وَجْهِكَ.
14Благост је и правда подножје престолу Твом, милост и истина иде пред лицем Твојим.
15طُوبَى لِلشَّعْبِ ٱلْعَارِفِينَ ٱلْهُتَافَ. يَارَبُّ، بِنُورِ وَجْهِكَ يَسْلُكُونَ.
15Благо народу који зна трубну поклич! Господе! У светлости лица Твог они ходе;
16بِٱسْمِكَ يَبْتَهِجُونَ ٱلْيَوْمَ كُلَّهُ، وَبِعَدْلِكَ يَرْتَفِعُونَ.
16Именом се Твојим радују сав дан, и правдом Твојом узвишују се.
17لِأَنَّكَ أَنْتَ فَخْرُ قُوَّتِهِمْ، وَبِرِضَاكَ يَنْتَصِبُ قَرْنُنَا.
17Јер си Ти красота силе њихове, и по милости Твојој узвишује се рог наш.
18لِأَنَّ ٱلرَّبَّ مِجَنُّنَا، وَقُدُّوسَ إِسْرَائِيلَ مَلِكُنَا.
18Јер је од Господа одбрана наша, и од Светог Израиљевог цар наш.
19حِينَئِذٍ كَلَّمْتَ بِرُؤْيَا تَقِيَّكَ وَقُلْتَ: «جَعَلْتُ عَوْنًا عَلَى قَوِيٍّ. رَفَعْتُ مُخْتَارًا مِنْ بَيْنِ ٱلشَّعْبِ.
19Тада си говорио у утвари вернима својим, и рекао: „Послах помоћ јунаку, узвисих избраног свог из народа.
20وَجَدْتُ دَاوُدَ عَبْدِي. بِدُهْنِ قُدْسِي مَسَحْتُهُ.
20Нађох Давида, слугу свог, светим уљем својим помазах га.
21ٱلَّذِي تَثْبُتُ يَدِي مَعَهُ. أَيْضًا ذِرَاعِي تُشَدِّدُهُ.
21Рука ће моја бити једнако с њим, и мишица моја крепиће га.
22لَا يُرْغِمُهُ عَدُوٌّ، وَٱبْنُ ٱلْإِثْمِ لَا يُذَلِّلُهُ.
22Неће га непријатељ надвладати, и син безакоња неће му досадити.
23وَأَسْحَقُ أَعْدَاءَهُ أَمَامَ وَجْهِهِ، وَأَضْرِبُ مُبْغِضِيهِ.
23Потрћу пред лицем његовим непријатеље његове, и ненавиднике његове поразићу.
24أَمَّا أَمَانَتِي وَرَحْمَتِي فَمَعَهُ، وَبِٱسْمِي يَنْتَصِبُ قَرْنُهُ.
24Истина је моја и милост моја с њим; и у моје име узвисиће се рог његов.
25وَأَجْعَلُ عَلَى ٱلْبَحْرِ يَدَهُ، وَعَلَى ٱلْأَنْهَارِ يَمِينَهُ.
25Пружићу на море руку његову, и на реке десницу његову.
26هُوَ يَدْعُونِي: أَبِي أَنْتَ، إِلَهِي وَصَخْرَةُ خَلَاصِي.
26Он ће ме звати: Ти си Отац мој, Бог мој и град спасења мог.
27أَنَا أَيْضًا أَجْعَلُهُ بِكْرًا، أَعْلَى مِنْ مُلُوكِ ٱلْأَرْضِ.
27И ја ћу га учинити првенцем, вишим од царева земаљских.
28إِلَى ٱلدَّهْرِ أَحْفَظُ لَهُ رَحْمَتِي. وَعَهْدِي يُثَبَّتُ لَهُ.
28Довека ћу му хранити милост своју, и завет је мој с њим веран.
29وَأَجْعَلُ إِلَى ٱلْأَبَدِ نَسْلَهُ مِثْلَ أَيَّامِ ٱلسَّمَاوَاتِ.
29Продужићу семе његово довека, и престо његов као дане небеске.
30إِنْ تَرَكَ بَنُوهُ شَرِيعَتِي وَلَمْ يَسْلُكُوا بِأَحْكَامِي،
30Ако синови његови оставе закон мој, и не узиду у заповестима мојим;
31إِنْ نَقَضُوا فَرَائِضِي وَلَمْ يَحْفَظُوا وَصَايَايَ،
31Ако погазе уредбе моје, и заповести моје не сачувају,
32أَفْتَقِدُ بِعَصًا مَعْصِيَتَهُمْ، وَبِضَرَبَاتٍ إِثْمَهُمْ.
32Онда ћу их покарати прутом за непокорност, и ранама за безакоње њихово;
33أَمَّا رَحْمَتِي فَلَا أَنْزِعُهَا عَنْهُ، وَلَا أَكْذِبُ مِنْ جِهَةِ أَمَانَتِي.
33Али милости своје нећу узети од њега, нити ћу преврнути истином својом;
34لَا أَنْقُضُ عَهْدِي، وَلَا أُغَيِّرُ مَا خَرَجَ مِنْ شَفَتَيَّ.
34Нећу погазити завет свој, и шта је изашло из уста мојих нећу порећи.
35مَرَّةً حَلَفْتُ بِقُدْسِي، أَنِّي لَا أَكْذِبُ لِدَاوُدَ:
35Једном се заклех светошћу својом; зар да слажем Давиду?
36نَسْلُهُ إِلَى ٱلدَّهْرِ يَكُونُ، وَكُرْسِيُّهُ كَٱلشَّمْسِ أَمَامِي.
36Семе ће његово трајати довека, и престо његов као сунце преда мном;
37مِثْلَ ٱلْقَمَرِ يُثَبَّتُ إِلَى ٱلدَّهْرِ. وَٱلشَّاهِدُ فِي ٱلسَّمَاءِ أَمِينٌ. سِلَاهْ.
37Он ће стајати увек као месец и верни сведок у облацима.”
38لَكِنَّكَ رَفَضْتَ وَرَذَلْتَ، غَضِبْتَ عَلَى مَسِيحِكَ.
38А сад си одбацио и занемарио, разгневио си се на помазаника свог;
39نَقَضْتَ عَهْدَ عَبْدِكَ، نَجَّسْتَ تَاجَهُ فِي ٱلتُّرَابِ.
39Занемарио си завет са слугом својим, бацио си на земљу венац његов.
40هَدَمْتَ كُلَّ جُدْرَانِهِ جَعَلْتَ حُصُونَهُ خَرَابًا.
40Развалио си све ограде његове, градове његове обратио си у зидине.
41أَفْسَدَهُ كُلُّ عَابِرِي ٱلطَّرِيقِ صَارَ عَارًا عِنْدَ جِيرَانِهِ.
41Плене га сви који пролазе онуда, поста подсмех у суседа својих.
42رَفَعْتَ يَمِينَ مُضَايِقِيهِ، فَرَّحْتَ جَمِيعَ أَعْدَائِهِ.
42Узвисио си десницу непријатеља његових, обрадовао си све противнике његове.
43أَيْضًا رَدَدْتَ حَدَّ سَيْفِهِ، وَلَمْ تَنْصُرْهُ فِي ٱلْقِتَالِ.
43Завратио си оштрице мача његовог, и ниси га укрепио у боју;
44أَبْطَلْتَ بَهَاءَهُ، وَأَلْقَيْتَ كُرْسِيَّهُ إِلَى ٱلْأَرْضِ.
44Узео си му светлост, и престо његов оборио си на земљу;
45قَصَّرْتَ أَيَّامَ شَبَابِهِ غَطَّيْتَهُ بِٱلْخِزْيِ. سِلَاهْ.
45Скратио си дане младости његове и обукао га у срамоту.
46حَتَّى مَتَى يَارَبُّ تَخْتَبِئُ كُلَّ ٱلِٱخْتِبَاءِ؟ حَتَّى مَتَى يَتَّقِدُ كَٱلنَّارِ غَضَبُكَ؟
46Докле ћеш се, Господе, једнако одвраћати, докле ће као огањ пламтети гнев Твој?
47ٱذْكُرْ كَيْفَ أَنَا زَائِلٌ، إِلَى أَيِّ بَاطِلٍ خَلَقْتَ جَمِيعَ بَنِي آدَمَ!
47Опомени се какав је век мој, како си ни на шта створио све синове Адамове?
48أَيُّ إِنْسَانٍ يَحْيَا وَلَا يَرَى ٱلْمَوْتَ؟ أَيٌّ يُنَجِّي نَفْسَهُ مِنْ يَدِ ٱلْهَاوِيَةِ؟ سِلَاهْ.
48Који је човек живео и није смрти видео, и избавио душу своју из руку паклених?
49أَيْنَ مَرَاحِمُكَ ٱلْأُوَلُ يَارَبُّ، ٱلَّتِي حَلَفْتَ بِهَا لِدَاوُدَ بِأَمَانَتِكَ؟
49Где су пређашње милости Твоје, Господе? Клео си се Давиду истином својом.
50ٱذْكُرْ يَارَبُّ عَارَ عَبِيدِكَ ٱلَّذِي أَحْتَمِلُهُ فِي حِضْنِي مِنْ كَثْرَةِ ٱلْأُمَمِ كُلِّهَا،
50Опомени се, Господе, прекора слугу својих, који носим у недрима својим од свих силних народа,
51ٱلَّذِي بِهِ عَيَّرَ أَعْدَاؤُكَ يَارَبُّ، ٱلَّذِينَ عَيَّرُوا آثَارَ مَسِيحِكَ.
51Којим коре непријатељи Твоји, Господе, којим коре траг помазаника Твог.
52مُبَارَكٌ ٱلرَّبُّ إِلَى ٱلدَّهْرِ. آمِينَ فَآمِينَ.
52Благословен Господ увек! Амин, амин.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.