Saame 89
Tongan Bible, Revised West VersionTranslation
Tongan Bible, Revised West Version
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Te u hiva ʻaki ʻae ngaahi ʻaloʻofa ʻa Sihova ʻo taʻengata: te u fakaʻilo ʻaki hoku ngutu ʻa hoʻo moʻoni ki he toʻutangata kotoa pē.
1Милости ћу Господње певати увек, од колена на колено јављаћу истину Твоју устима својим.
2He naʻaku pehē, “ʻE fokotuʻumaʻu pē ʻa e ʻaloʻofa ʻo taʻengata: ko hoʻo moʻoni te ke fakatuʻumaʻu ʻi he ngaahi langi.”
2Јер знам да је зававек основана милост, и на небесима да си утврдио истину своју, рекавши:
3Kuo u fai ʻae fuakava mo ʻeku fili, kuo u fuakava ki heʻeku tamaioʻeiki ko Tevita.
3„Учиних завет с избраним својим, заклех се Давиду, слузи свом:
4“Te u fakatuʻumaʻu ho hako ʻo taʻengata, te u fokotuʻu ho puleʻanga ki he toʻutangata kotoa pē.” Sila.
4Довека ћу утврђивати семе твоје и престо твој уређивати од колена до колена.”
5Pea ʻe fakamālō ʻe he ngaahi langi ki hoʻo ngaahi ngāue fakaofo, ʻE Sihova: mo hoʻo moʻoni foki ʻi he fakataha ʻoe kau māʻoniʻoni.
5Небо казује чудеса Твоја, Господе, и истину Твоју сабор светих.
6He ko hai ʻi he langi ʻe fakatatau ia kia Sihova? Ko hai ʻi he ngaahi foha ʻoe mālohi ʻe faʻa fakatatau kia Sihova?
6Јер ко је над облацима раван Господу? Ко ће се изједначити с Господом међу синовима Божијим?
7ʻOku totonu ke manavahē lahi ki he ʻOtua ʻi he fakataha ʻoe kau māʻoniʻoni, pea ke fakaʻapaʻapa ʻakinautolu kotoa pē ʻoku tuʻu takatakai kiate ia.
7Богу се ваља клањати на сабору светих, страшнији је од свих који су око Њега.
8ʻE Sihova ko e ʻOtua ʻoe ngaahi kautau, ko hai ʻoku tatau mo koe ko Sihova māfimafi? Pea ko hoʻo moʻoni ʻoku kāpui koe.
8Господе, Боже над војскама! Ко је силан као Ти, Боже? И истина је Твоја око Тебе.
9ʻOku ke puleʻi ʻae ngaue mālohi ʻoe tahi: ʻoka hou hono ngaahi peau, ʻoku ke fakatofukī ia.
9Ти владаш над силом морском; кад подигне вале своје, Ти их укроћаваш.
10Kuo ke fesiʻi ʻa Lehapi ke lailai, ʻo hangē ha taha kuo tāmateʻi; kuo fakahēʻi ho ngaahi fili ʻaki ho nima mālohi.
10Ти си оборио охоли Мисир као рањеника, крепком мишицом својом расејао си непријатеље своје.
11ʻOku ʻoʻou ʻae ngaahi langi, pea ʻoku ʻoʻou foki mo e fonua: ko māmani mo hono fonu ʻo ia kuo ke fakatuʻumaʻu ia.
11Твоје је небо и Твоја је земља; Ти си саздао васиљену и шта је год у њој.
12Kuo ke ngaohi ʻae potu tokelau mo e potu tonga: ko Tepoa mo Heamoni ʻe fiefia ʻi ho huafa.
12Север и југ Ти си створио, Тавор и Ермон о Твом се имену радује.
13ʻOku ʻiate koe ʻae nima māfimafi ʻoku mālohi ho nima, pea māʻolunga ho nima toʻomataʻu.
13Твоја је мишица крепка, силна је рука Твоја, и висока десница Твоја.
14Ko e angatonu mo e fakamaau ko e tuʻunga ia ʻo ho ʻafioʻanga: ʻe muʻomuʻa ʻi ho ʻao ʻae ʻaloʻofa mo e moʻoni.
14Благост је и правда подножје престолу Твом, милост и истина иде пред лицем Твојим.
15ʻOku monūʻia ʻae kakai ʻoku nau ʻiloʻi ʻae ongoongo fakafiefia: tenau ʻaʻeva, ʻE Sihova, ʻi he maama ʻo ho fofonga.
15Благо народу који зна трубну поклич! Господе! У светлости лица Твог они ходе;
16Te nau fiefia ʻi ho huafa ʻi he ʻaho kotoa pē: pea ʻi hoʻo māʻoniʻoni ʻe hakeakiʻi ai ʻakinautolu.
16Именом се Твојим радују сав дан, и правдом Твојом узвишују се.
17He ko koe ko e vikivikiʻanga ʻo honau mālohi: pea ʻi hoʻo ʻofa ʻe hiki ai ki ʻolunga honau nifo.
17Јер си Ти красота силе њихове, и по милости Твојој узвишује се рог наш.
18He ko homau hūfanga ʻa Sihova; pea ko e tokotaha māʻoniʻoni ʻo ʻIsileli ko homau tuʻi.
18Јер је од Господа одбрана наша, и од Светог Израиљевог цар наш.
19Pea naʻa ke toki folofola ʻi he meʻa ha mai ki hoʻo tokotaha māʻoniʻoni, ʻo pehē, “Kuo u hilifaki ʻae tokoni ki ha tokotaha ʻoku mālohi; kuo u fakahikihiki ʻae tokotaha kuo fili mei he kakai.
19Тада си говорио у утвари вернима својим, и рекао: „Послах помоћ јунаку, узвисих избраног свог из народа.
20Kuo u ʻiloʻi ʻa Tevita ko ʻeku tamaioʻeiki; pea kuo u tākai ʻaki ia ʻa ʻeku lolo māʻoniʻoni:
20Нађох Давида, слугу свог, светим уљем својим помазах га.
21ʻE tuʻumaʻu hoku nima mo ia: ko hoku nima foki ʻe fakamālohiʻi ia.
21Рука ће моја бити једнако с њим, и мишица моја крепиће га.
22ʻE ʻikai fai fakamālohi kiate ia ʻe he fili; pe fakamamahiʻi ia ʻe he foha ʻoe angakovi.
22Неће га непријатељ надвладати, и син безакоња неће му досадити.
23Pea te u taaʻi hifo hono ngaahi fili ʻi hono ʻao, pea tautea ʻakinautolu ʻoku fehiʻa kiate ia.
23Потрћу пред лицем његовим непријатеље његове, и ненавиднике његове поразићу.
24Ka ʻe ʻiate ia ʻa ʻeku moʻoni mo ʻeku ʻaloʻofa: pea ʻi hoku huafa ʻe hiki ki ʻolunga ai ʻa hono nifo.
24Истина је моја и милост моја с њим; и у моје име узвисиће се рог његов.
25Te u ʻai foki hono nima ki he tahi, mo hono nima toʻomataʻu ki he ngaahi vaitafe.
25Пружићу на море руку његову, и на реке десницу његову.
26ʻE tangi ia kiate au, ‘Ko koe ko ʻeku Tamai, ko hoku ʻOtua, mo e maka ʻo hoku fakamoʻui.’
26Он ће ме звати: Ти си Отац мој, Бог мој и град спасења мог.
27Pea te u ngaohi foki ia ko hoku ʻuluaki foha, ʻe māʻolunga lahi ia ʻi he ngaahi tuʻi ʻo māmani.
27И ја ћу га учинити првенцем, вишим од царева земаљских.
28Te u tuku ʻeku ʻaloʻofa maʻana ʻo taʻengata, pea ʻe tuʻumaʻu ʻeku fuakava mo ia.
28Довека ћу му хранити милост своју, и завет је мој с њим веран.
29Te u ngaohi foki hono hako kenau tolonga ʻo taʻengata, mo hono nofoʻa ʻo hangē ko e ngaahi ʻaho ʻoe langi.
29Продужићу семе његово довека, и престо његов као дане небеске.
30“Kapau ʻe liʻaki ʻeku akonaki ʻe heʻene fānau, ʻo ʻikai ʻaʻeva ʻi heʻeku ngaahi fakamaau;
30Ако синови његови оставе закон мој, и не узиду у заповестима мојим;
31Kapau tenau maumauʻi ʻeku ngaahi tuʻutuʻuni, pea ʻikai tauhi ʻeku ngaahi fekau;
31Ако погазе уредбе моје, и заповести моје не сачувају,
32Pea te u toki ʻaʻahi ʻenau ngaahi talangataʻa ʻaki ʻae meʻa kini, mo ʻenau hia ʻaki ʻae ngaahi tā.
32Онда ћу их покарати прутом за непокорност, и ранама за безакоње њихово;
33Ka ʻe ʻikai te u hiki ʻaupito ʻeku manavaʻofa ʻiate ia, pe tuku taʻehoko ʻa ʻeku moʻoni.
33Али милости своје нећу узети од њега, нити ћу преврнути истином својом;
34ʻE ʻikai te u liʻaki ʻeku fuakava, pe fakakehe ʻae meʻa kuo ʻalu atu ʻi hoku loungutu.
34Нећу погазити завет свој, и шта је изашло из уста мојих нећу порећи.
35“Kuo u fuakava tuʻo taha ʻi heʻeku māʻoniʻoni ʻe ʻikai te u loi kia Tevita.
35Једном се заклех светошћу својом; зар да слажем Давиду?
36ʻE tolonga ʻene fānau ʻo taʻengata, mo hono nofoʻa ʻo hangē ko e laʻā ʻi hoku ʻao.
36Семе ће његово трајати довека, и престо његов као сунце преда мном;
37ʻE fakatuʻumaʻu ia ke taʻengata ʻo hangē ko e māhina, pea hangē ko e fakamoʻoni ʻi he langi.” Sila.
37Он ће стајати увек као месец и верни сведок у облацима.”
38Ka kuo liʻaki mo fākaliliʻa, mo ke houhau kiate ia naʻa ke pani.
38А сад си одбацио и занемарио, разгневио си се на помазаника свог;
39Kuo ke fakataʻeʻaongaʻi ʻae fuakava ʻa hoʻo tamaioʻeiki: kuo ke fakakoviʻi hono tatā ʻi hoʻo lī ia ki he kelekele.
39Занемарио си завет са слугом својим, бацио си на земљу венац његов.
40Kuo ke maumauʻi hifo hono ngaahi ʻā kotoa pē; kuo ke fakaʻauha hono ngaahi potu mālohi.
40Развалио си све ограде његове, градове његове обратио си у зидине.
41Ko kinautolu kotoa pē ʻoku ʻalu ʻi he hala ʻoku nau kaihaʻa ʻiate ia: ko e manukiʻanga ia ʻo hono ngaahi kaungāʻapi.
41Плене га сви који пролазе онуда, поста подсмех у суседа својих.
42Kuo ke hiki hake ʻae nima toʻomataʻu ʻo hono ngaahi fili; kuo ke fakafiefiaʻi ʻa hono ngaahi fili kotoa pē.
42Узвисио си десницу непријатеља његових, обрадовао си све противнике његове.
43Kuo ke liliu foki ʻae mata ʻo ʻene heletā, pea ʻe ʻikai te ke ngaohi ia ke tuʻu ʻi he tau.
43Завратио си оштрице мача његовог, и ниси га укрепио у боју;
44Kuo ke fakaʻosi hono nāunau, pea lī hono nofoʻa ki he kelekele.
44Узео си му светлост, и престо његов оборио си на земљу;
45Kuo ke fakafuonounou ʻae ngaahi ʻaho ʻo ʻene talavou: kuo ke ʻufiʻufi ʻaki ia ʻae mā. Sila.
45Скратио си дане младости његове и обукао га у срамоту.
46ʻE Sihova, ʻe fēfē hono fuoloa? Te ke fakafufū koe ʻo taʻengata? ʻE vela ho houhau ʻo hangē ko e afi?
46Докле ћеш се, Господе, једнако одвраћати, докле ће као огањ пламтети гнев Твој?
47Manatu ki hono fuonounou ʻo ʻeku moʻui: ko e hā kuo ke ngaohi ʻae kakai kotoa pē ke taʻeʻaonga?
47Опомени се какав је век мој, како си ни на шта створио све синове Адамове?
48Ko hai ʻae tangata ko ia ʻoku moʻui, pea ʻe ʻikai te ne mamata ki he mate? ʻE fakamoʻui ʻe ia ʻa hono laumālie mei he nima ʻoe faʻitoka? Sila.
48Који је човек живео и није смрти видео, и избавио душу своју из руку паклених?
49ʻE ʻEiki, ko e fē hoʻo ngaahi ʻaloʻofa ʻi muʻa, ʻaia naʻa ke fuakava ʻaki kia Tevita ʻi hoʻo moʻoni?
49Где су пређашње милости Твоје, Господе? Клео си се Давиду истином својом.
50Manatu, ʻE ʻEiki, ki he manukiʻi ʻo hoʻo kau tamaioʻeiki; mo ʻeku fua ʻi hoku fatafata ʻae manuki ʻae kakai mālohi kotoa pē;
50Опомени се, Господе, прекора слугу својих, који носим у недрима својим од свих силних народа,
51ʻAia kuo manuki ʻaki ʻe ho ngaahi fili, ʻE Sihova; ʻaia kuo nau manuki ʻaki ʻae ngaahi ʻaluʻanga ʻo ia kuo ke pani.
51Којим коре непријатељи Твоји, Господе, којим коре траг помазаника Твог.
52Fakafetaʻi kia Sihova ʻo taʻengata. ʻEmeni, mo ʻEmeni.
52Благословен Господ увек! Амин, амин.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.