اَلْمَزَامِيرُ 105
Smith–Van Dyck Arabic Bible (فان دايك)Translation
Smith–Van Dyck Arabic Bible (فان دايك)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1اِحْمَدُوا ٱلرَّبَّ. ٱدْعُوا بِٱسْمِهِ. عَرِّفُوا بَيْنَ ٱلْأُمَمِ بِأَعْمَالِهِ.
1Хвалите Господа; гласите име Његово; јављајте по народима дела Његова.
2غَنُّوا لَهُ. رَنِّمُوا لَهُ. أَنْشِدُوا بِكُلِّ عَجَائِبِهِ.
2Певајте Му и славите Га; казујте сва чудеса Његова.
3ٱفْتَخِرُوا بِٱسْمِهِ ٱلْقُدُّوسِ. لِتَفْرَحْ قُلُوبُ ٱلَّذِينَ يَلْتَمِسُونَ ٱلرَّبَّ.
3Хвалите се светим именом Његовим; нек се весели срце оних који траже Господа.
4اُطْلُبُوا ٱلرَّبَّ وَقُدْرَتَهُ. ٱلْتَمِسُوا وَجْهَهُ دَائِمًا.
4Тражите Господа и силу Његову, тражите лице Његово без престанка.
5ٱذْكُرُوا عَجَائِبَهُ ٱلَّتِي صَنَعَ، آيَاتِهِ وَأَحْكَامَ فِيهِ،
5Памтите чудеса Његова која је учинио, знаке Његове и судове уста Његових.
6يَا ذُرِّيَّةَ إِبْراهِيمَ عَبْدِهِ، يَا بَنِي يَعْقُوبَ مُخْتَارِيهِ.
6Семе Аврамово слуге су Његове, синови Јаковљеви изабрани Његови.
7هُوَ ٱلرَّبُّ إِلَهُنَا فِي كُلِّ ٱلْأَرْضِ أَحْكَامُهُ.
7Он је Господ Бог наш, по свој су земљи судови Његови.
8ذَكَرَ إِلَى ٱلدَّهْرِ عَهْدَهُ، كَلَامًا أَوْصَى بِهِ إِلَى أَلْفِ دَوْرٍ،
8Памти увек завет свој, реч, коју је дао на хиљаду колена.
9ٱلَّذِي عَاهَدَ بِهِ إِبْراهِيمَ، وَقَسَمَهُ لِإِسْحاقَ،
9Шта је заветовао Авраму, и за шта се клео Исаку.
10فَثَبَّتَهُ لِيَعْقُوبَ فَرِيضَةً، وَلِإِسْرَائِيلَ عَهْدًا أَبَدِيًّا،
10То је поставио Јакову за закон, и Израиљу за завет вечни,
11قَائِلًا: «لَكَ أُعْطِي أَرْضَ كَنْعَانَ حَبْلَ مِيرَاثِكُمْ».
11Говорећи: Теби ћу дати земљу хананску у наследни део.
12إِذْ كَانُوا عَدَدًا يُحْصَى، قَلِيلِينَ وَغُرَبَاءَ فِيهَا.
12Тада их још беше мало на број, беше их мало, и беху дошљаци.
13ذَهَبُوا مِنْ أُمَّةٍ إِلَى أُمَّةٍ، مِنْ مَمْلَكَةٍ إِلَى شَعْبٍ آخَرَ.
13Иђаху од народа до народа, из једног царства к другом племену.
14فَلَمْ يَدَعْ إِنْسَانًا يَظْلِمُهُمْ، بَلْ وَبَّخَ مُلُوكًا مِنْ أَجْلِهِمْ،
14Не даде никоме да им науди, и караше за њих цареве:
15قَائِلًا: «لَا تَمَسُّوا مُسَحَائِي، وَلَا تُسِيئُوا إِلَى أَنْبِيَائِي».
15„Не дирајте у помазанике моје, и пророцима мојим не чините зла.”
16دَعَا بِٱلْجُوعِ عَلَى ٱلْأَرْضِ. كَسَرَ قِوَامَ ٱلْخُبْزِ كُلَّهُ.
16И пусти глад на ону земљу; и потре сав хлеб што је за храну.
17أَرْسَلَ أَمَامَهُمْ رَجُلًا. بِيعَ يُوسُفُ عَبْدًا.
17Посла пред њима човека; у робље продан би Јосиф.
18آذَوْا بِٱلْقَيْدِ رِجْلَيْهِ. فِي ٱلْحَدِيدِ دَخَلَتْ نَفْسُهُ،
18Оковима стегоше ноге његове, гвожђе тишташе душу његову,
19إِلَى وَقْتِ مَجِيءِ كَلِمَتِهِ. قَوْلُ ٱلرَّبِّ ٱمْتَحَنَهُ.
19Док се стече реч његова, и реч Господња прослави га.
20أَرْسَلَ ٱلْمَلِكُ فَحَلَّهُ. أَرْسَلَ سُلْطَانُ ٱلشَّعْبِ فَأَطْلَقَهُ.
20Посла цар и одреши га; господар над народима, и пусти га.
21أَقَامَهُ سَيِّدًا عَلَى بَيْتِهِ، وَمُسَلَّطًا عَلَى كُلِّ مُلْكِهِ،
21Постави га господарем над домом својим, и заповедником над свим што имаше.
22لِيَأْسُرَ رُؤَسَاءَهُ حَسَبَ إِرَادَتِهِ وَيُعَلِّمَ مَشَايِخَهُ حِكْمَةً.
22Да влада над кнезовима његовим по својој вољи, и старешине његове уразумљује.
23فَجَاءَ إِسْرَائِيلُ إِلَى مِصْرَ، وَيَعْقُوبُ تَغَرَّبَ فِي أَرْضِ حَامٍ.
23Тада дође Израиљ у Мисир, и Јаков се пресели у земљу Хамову.
24جَعَلَ شَعْبَهُ مُثْمِرًا جِدًّا، وَأَعَزَّهُ عَلَى أَعْدَائِهِ.
24И намножи Бог народ свој и учини га јачег од непријатеља његових.
25حَوَّلَ قُلُوبَهُمْ لِيُبْغِضُوا شَعْبَهُ، لِيَحْتَالُوا عَلَى عَبِيدِهِ.
25Преврну се срце њихово те омрзнуше на народ Његов, и чинише лукавство слугама Његовим.
26أَرْسَلَ مُوسَى عَبْدَهُ وَهارُونَ ٱلَّذِي ٱخْتَارَهُ.
26Посла Мојсија, слугу свог, Арона изабраника свог.
27أَقَامَا بَيْنَهُمْ كَلَامَ آيَاتِهِ، وَعَجَائِبَ فِي أَرْضِ حَامٍ.
27Показаше међу њима чудотворну силу Његову и знаке Његове у земљи Хамовој.
28أَرْسَلَ ظُلْمَةً فَأَظْلَمَتْ، وَلَمْ يَعْصَوْا كَلَامَهُ.
28Пусти мрак и замрачи, и не противише се речи Његовој.
29حَوَّلَ مِيَاهَهُمْ إِلَى دَمٍ وَقَتَلَ أَسْمَاكَهُمْ.
29Претвори воду њихову у крв, и помори рибу њихову.
30أَفَاضَتْ أَرْضُهُمْ ضَفَادِعَ حَتَّى فِي مَخَادِعِ مُلُوكِهِمْ.
30Провре земља њихова жабама, и клети царева њихових.
31أَمَرَ فَجَاءَ ٱلذُّبَّانُ وَٱلْبَعُوضُ فِي كُلِّ تُخُومِهِمْ.
31Рече, и дођоше бубине, уши по свим крајевима њиховим.
32جَعَلَ أَمْطَارَهُمْ بَرَدًا وَنَارًا مُلْتَهِبَةً فِي أَرْضِهِمْ.
32Место дажда посла на њих град, живи огањ на земљу њихову.
33ضَرَبَ كُرُومَهُمْ وَتِينَهُمْ، وَكَسَّرَ كُلَّ أَشْجَارِ تُخُومِهِمْ.
33И поби чокоте њихове и смокве њихове, и потре дрвета у крајевима њиховим.
34أَمَرَ فَجَاءَ ٱلْجَرَادُ وَغَوْغَاءُ بِلَا عَدَدٍ،
34Рече, и дођоше скакавци и гусенице небројене;
35فَأَكَلَ كُلَّ عُشْبٍ فِي بِلَادِهِمْ، وَأَكَلَ أَثْمَارَ أَرْضِهِمْ.
35И изједоше сву траву по земљи њиховој, и поједоше род у пољу њихову.
36قَتَلَ كُلَّ بِكْرٍ فِي أَرْضِهِمْ، أَوَائِلَ كُلِّ قُوَّتِهِمْ.
36И поби све првенце у земљи њиховој, првине сваког труда њиховог.
37فَأَخْرَجَهُمْ بِفِضَّةٍ وَذَهَبٍ، وَلَمْ يَكُنْ فِي أَسْبَاطِهِمْ عَاثِرٌ.
37Изведе Израиљце са сребром и златом, и не беше сустала у племенима њиховим.
38فَرِحَتْ مِصْرُ بِخُرُوجِهِمْ، لِأَنَّ رُعْبَهُمْ سَقَطَ عَلَيْهِمْ.
38Обрадова се Мисир изласку њиховом, јер страх њихов беше на њ пао.
39بَسَطَ سَحَابًا سَجْفًا، وَنَارًا لِتُضِيءَ ٱللَّيْلَ.
39Разастре им облак за покривач, и огањ да светли ноћу.
40سَأَلُوا فَأَتَاهُمْ بِٱلسَّلْوَى، وَخُبْزَ ٱلسَّمَاءِ أَشْبَعَهُمْ.
40Молише, и посла им препелице, и хлебом их небеским храни.
41شَقَّ ٱلصَّخْرَةَ فَٱنْفَجَرَتِ ٱلْمِيَاهُ. جَرَتْ فِي ٱلْيَابِسَةِ نَهْرًا.
41Отвори камен и протече вода, реке протекоше по сувој пустињи.
42لِأَنَّهُ ذَكَرَ كَلِمَةَ قُدْسِهِ مَعَ إِبْراهِيمَ عَبْدِهِ،
42Јер се опомињаше свете речи своје к Авраму, слузи свом.
43فَأَخْرَجَ شَعْبَهُ بِٱبْتِهَاجٍ، وَمُخْتَارِيهِ بِتَرَنُّمٍ.
43И изведе народ свој у радости, избране своје у весељу.
44وَأَعْطَاهُمْ أَرَاضِيَ ٱلْأُمَمِ، وَتَعَبَ ٱلشُّعُوبِ وَرِثُوهُ،
44И даде им земљу народа и труд туђинаца у наследство.
45لِكَيْ يَحْفَظُوا فَرَائِضَهُ وَيُطِيعُوا شَرَائِعَهُ. هَلِّلُويَا.
45Да би чували заповести Његове, и законе Његове пазили. Алилуја.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.