اَلْمَزَامِيرُ 60

Smith–Van Dyck Arabic Bible (فان دايك)

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

1يَا ٱللهُ رَفَضْتَنَا. ٱقْتَحَمْتَنَا. سَخِطْتَ. أَرْجِعْنَا.

1Боже, расрдио си се на нас, расуо си нас, гневио си се; поврати нас.

2زَلْزَلْتَ ٱلْأَرْضَ، فَصَمْتَهَا. ٱجْبُرْ كَسْرَهَا لِأَنَّهَا مُتَزَعْزِعَةٌ!

2Затресао си земљу, и развалио си је; стегни раселине њене, јер се њиха.

3أَرَيْتَ شَعْبَكَ عُسْرًا. سَقَيْتَنَا خَمْرَ ٱلتَّرَنُّحِ.

3Дао си народу свом да позна љуту невољу, напојио си нас вина од ког се занесосмо.

4أَعْطَيْتَ خَائِفِيكَ رَايَةً تُرْفَعُ لِأَجْلِ ٱلْحَقِّ. سِلَاهْ.

4Подигни заставу за оне који Те се боје, да утеку од лука,

5لِكَيْ يَنْجُوَ أَحِبَّاؤُكَ. خَلِّصْ بِيَمِينِكَ وَٱسْتَجِبْ لِي!

5Да се избаве мили Твоји. Помози десницом својом и услиши ме.

6ٱللهُ قَدْ تَكَلَّمَ بِقُدْسِهِ: «أَبْتَهِجُ، أَقْسِمُ شَكِيمَ، وَأَقِيسُ وَادِيَ سُكُّوتَ.

6Бог рече у светињи својој: Веселићу се, разделићу Сихем, и долину Сокот размерићу.

7لِي جِلْعَادُ وَلِي مَنَسَّى، وَأَفْرَايِمُ خُوذَةُ رَأْسِي، يَهُوذَا صَوْلَجَانِي.

7Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крепост главе моје, Јуда скиптар мој,

8مُوآبُ مِرْحَضَتِي. عَلَى أَدُومَ أَطْرَحُ نَعْلِي. يَا فَلَسْطِينُ ٱهْتِفِي عَلَيَّ».

8Моав чаша моја, из које се умивам, на Едома пружићу обућу своју. Певај ми, филистејска земљо!

9مَنْ يَقُودُنِي إِلَى ٱلْمَدِينَةِ ٱلْمُحَصَّنَةِ؟ مَنْ يَهْدِينِي إِلَى أَدُومَ؟

9Ко ће ме одвести у тврди град? Ко ће ме отпратити до Едома?

10أَلَيْسَ أَنْتَ يَا ٱللهُ ٱلَّذِي رَفَضْتَنَا، وَلَا تَخْرُجُ يَا ٱللهُ مَعَ جُيُوشِنَا؟

10Зар нећеш Ти, Боже, који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војском нашом?

11أَعْطِنَا عَوْنًا فِي ٱلضِّيقِ، فَبَاطِلٌ هُوَ خَلَاصُ ٱلْإِنْسَانِ.

11Дај нам помоћ у тескоби. А обрана је човечија узалуд.

12بِٱللهِ نَصْنَعُ بِبَأْسٍ، وَهُوَ يَدُوسُ أَعْدَاءَنَا.

12Богом смо јаки: Он гази непријатеље наше.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.