Псалмул 139
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Доамне, Ту мэ черчетезь де апроапе ши мэ куношть,
1Господе! Ти ме кушаш и знаш.
2штий кынд стау жос ши кынд мэ скол ши де департе ымь пэтрунзь гындул.
2Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
3Штий кынд умблу ши кынд мэ кулк ши куношть тоате кэиле меле.
3Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
4Кэч ну-мь ажунӂе кувынтул пе лимбэ, ши Ту, Доамне, ыл ши куношть ын тотул.
4Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
5Ту мэ ынконжорь пе динапой ши пе динаинте ши-Ць пуй мына песте мине.
5Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
6О штиинцэ атыт де минунатэ есте май пресус де путериле меле: есте пря ыналтэ ка с-о пот принде.
6Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
7Унде мэ вой дуче департе де Духул Тэу ши унде вой фуӂи департе де Фаца Та?
7Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
8Дакэ мэ вой суи ын чер, Ту ешть аколо; дакэ мэ вой кулка ын Локуинца морцилор, ятэ-Те ши аколо.
8Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си.
9Дакэ вой луа арипиле зорилор ши мэ вой дуче сэ локуеск ла марӂиня мэрий,
9Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
10ши аколо мына Та мэ ва кэлэузи ши дряпта Та мэ ва апука.
10И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
11Дакэ вой зиче: „Чел пуцин ынтунерикул мэ ва акопери ши се ва фаче ноапте лумина димпрежурул меу”,
11Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
12ятэ кэ нич кяр ынтунерикул ну есте ынтунекос пентру Тине, чи ноаптя стрэлучеште ка зиуа ши ынтунерикул, ка лумина.
12Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
13Ту мь-ай ынтокмит рэрункий, Ту м-ай цесут ын пынтечеле мамей меле:
13Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
14Те лауд кэ сунт о фэптурэ аша де минунатэ. Минунате сунт лукрэриле Тале ши че бине веде суфлетул меу лукрул ачеста!
14Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
15Трупул меу ну ера аскунс де Тине кынд ам фост фэкут ынтр-ун лок тайник, цесут ын кип чудат, ка ын адынчимиле пэмынтулуй.
15Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
16Кынд ну ерам декыт ун плод фэрэ кип, окий Тэй мэ ведяу ши ын картя Та ерау скрисе тоате зилеле каре-мь ерау рындуите, май ынаинте де а фи фост вреуна дин еле.
16Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
17Кыт де непэтрунсе ми се пар гындуриле Тале, Думнезеуле, ши кыт де маре есте нумэрул лор!
17Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
18Дакэ ле нумэр, сунт май мулте декыт боабеле де нисип. Кынд мэ трезеск, сунт тот ку Тине.
18Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
19О, Думнезеуле, де ай учиде пе чел рэу! Депэртаци-вэ де ла мине, оамень сетошь де сынӂе!
19Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
20Ей ворбеск деспре Тине ын кип нелеӂюит, Ыць яу Нумеле ка сэ минтэ, ей, врэжмаший Тэй!
20Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
21Сэ ну урэск еу, Доамне, пе чей че Те урэск ши сэ ну-мь фие скырбэ де чей че се ридикэ ымпотрива Та?
21Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
22Да, ый урэск ку о урэ десэвыршитэ; ый привеск ка пе врэжмашь ай мей.
22Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
23Черчетязэ-мэ, Думнезеуле, ши куноаште-мь инима! Ынчаркэ-мэ ши куноаште-мь гындуриле!
23Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
24Везь дакэ сунт пе о кале ря ши ду-мэ пе каля вешничией!
24И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.