Псальма 139
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Проводиреві хора; псальма Давидова. Господи! Ти розглянув мене, і пізнав.
1Господе! Ти ме кушаш и знаш.
2Ти знаєш, коли я сяду, і коли встану; ти з далека розумієш думки мої.
2Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
3Ти бачиш стежку мою і місце відпочинку, і всї дороги мої знаєш.
3Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
4Бо ще нема слова на язику в мене, а вже ти Господи, добре все знаєш.
4Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
5З заду і з переду обступив мене! і руку свою положив на мене.
5Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
6Розуміннє, надто — дивне, надто високе для мене, не здолїю збагнути його.
6Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
7Куди йти менї перед духом твоїм, куди втекти менї від лиця твого?
7Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
8Зійшов би я на небо, — ти там єси; спочив би я під землею, і там ти єси.
8Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си.
9Взяв би я крила в зорі ранньої, та й на самому краю моря осївся,
9Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
10І туди б рука твоя провела мене, і правиця твоя попала.
10И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
11І сказав би я: Тьма таки покриє мене, то й в ночі стане сьвітло кругом мене.
11Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
12І тьма не затьмить перед тобою, і ніч яснїє як день; тьма — одно що сьвітло.
12Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
13Ти сотворив внутро моє; ти зложив мене в утробі матері моєї.
13Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
14Прославляю тебе за те, що дав снагу менї предивну. Дїла твої чудесні, душа моя добре се знає.
14Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
15Не були втаєні костї мої перед тобою, коли в тайнї постав я, як тая грудка в долїшнїх місцях землї штучно зложена.
15Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
16Очі твої бачили зародок мій, і в книзї твоїй все було записано; минали днї, як костї творились, від часу того, як ще нї одної не було.
16Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
17Як любі для мене думки твої, Боже! Як велика безлїч їх!
17Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
18Полїчив би, та більше їх, як піску. Пробуджаюсь, і я ще з тобою.
18Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
19О коли б ти, Боже, погубив беззаконника! І ви, людожери, відступіться геть від мене!…
19Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
20Та ворогів твоїх, що згадують тебе для беззаконня, що за марним ганяють.
20Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
21Чи не мати менї ненавистї проти тих, що тебе ненавидять, і не гидитись тими, що проти тебе встали?
21Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
22Повною ненавистю ненавиджу їх; вони вороги в мене.
22Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
23Розглянь мене, Боже, і пізнай серце моє! Випробуй мене, і пізнай думки мої!
23Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
24І подивись, чи йду я дорогою труду, і веди мене дорогою вічною.
24И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.