Псальма 31
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Проводиреві хора: Псальма Давидова. На тебе вповаю, Господи; не дай менї осоромитись по віки; по твоїй справедливостї спаси мене.
1У Тебе се, Господе, уздам; немој ме оставити под срамотом довека, по правди својој избави ме.
2Нахили до мене ухо твоє, спаси мене скоро! Будь менї баштою, домом оборонним, щоб спасти мене!
2Пригни к мени ухо своје, похитај, помози ми. Буди ми камени град, тврда ограда, где бих се спасао.
3Ти бо єси скеля моя, башта моя, і задля імени твого веди мене й навчай мене.
3Јер си Ти камена гора моја и ограда моја, имена свог ради води ме и управљај мном.
4Виведи мене з сїтки, що тайно заставили її на мене; ти бо єси твердиня моя.
4Извади ме из мреже коју ми тајно заместише; јер си Ти крепост моја.
5В руки твої віддаю духа мого; ти ізбавив мене, Господи, Боже правди!
5У Твоју руку предајем дух свој; избављао си ме, Господе, Боже истинити!
6Зненавидїв я тих, що вважають на божища нїкчемні; я ж вповав на Господа.
6Ненавидим оне који поштују пропадљиве идоле; ја се у Господа уздам.
7Зрадїю серцем і звеселюся задля милосердя твого; бачивши горе моє, ти знав тїсноту душі моєї,
7Радоваћу се и веселити се о милости Твојој, кад погледаш на моју муку, познаш тугу душе моје,
8І не віддав мене ворогові в руки, поставив ноги мої на широкому просторі.
8Не даш ме у руку непријатељу, поставиш ноге моје на пространом месту.
9Змилуйся надо мною, Господи! Бо я в тїснотї; із журби запались очі мої, душа моя і внутро моє.
9Смилуј се на ме, Господе, јер ме је туга; од јада изнеможе око моје, душа моја и срце моје;
10Бо в горю нидїє життє моє, і лїта мої в зітханню; в несправедливостї ізнемоглась сила моя, і костї мої струпішіли.
10Ишчиле у жалости живот мој, и године моје у уздисању; ослаби од муке крепост моја, и кости моје сасахнуше.
11Став я посьміховиском не то що для всїх ворогів моїх, а й надто ще більше для сусїдів моїх, і страшилом для знакомих моїх; хто бачить мене на улицї, той втїкає від мене.
11Од мноштва непријатеља својих постадох подсмех и суседима својим, и страшило знанцима својим; који ме виде на улици беже од мене.
12Забуто мене в серцї, як помершого; став я наче розбита посудина.
12Заборављен сам као мртав, нема ме у срцима; ја сам као разбијен суд.
13Чув бо я брехню від багацько людей — кругом пострах — як всї змовлялись проти мене; вони чигали на життє моє.
13Јер слушам грдњу од многих, од свуда страх, кад се договарају на ме, мисле ишчупати душу моју.
14Я ж, я вповав на тебе, Господи, я казав: ти єси Бог мій!
14А ја се, Господе, у Тебе уздам и велим: Ти си Бог мој.
15Днї мої в руках твоїх; вирятуй мене з рук ворога мого і від гонителїв моїх!
15У Твојој су руци дани моји; отми ме из руку непријатеља мојих, и од оних, који ме гоне.
16Сьвіти лицем твоїм на слугу твого, спаси мене по милостї твоїй!
16Покажи светло лице своје слузи свом; спаси ме милошћу својом.
17Господи, не допусти сорому на мене, бо я призвав тебе на поміч! Побий соромом беззаконних, нехай в пеклї нїміють!
17Господе! Немој ме оставити под срамотом; јер Тебе призивам. Нек се посраме безбожници, нека замукну и падну у пакао.
18Зацїпи уста брехливі, що в гордостї і зневазї верзять мерзоту проти праведника!
18Нека онеме уста лажљива, која говоре на праведника обесно, охоло и с поругом.
19Як велика доброта твоя, що зберіг єси для боящихся тебе, що явив перед синами людськими людям, що вповають на тебе.
19Како је много у Тебе добра, које чуваш за оне који Те се боје, и које дајеш онима који се у Те уздају пред синовима човечијим!
20Ти сховаєш їх у сховку перед лицем твоїм від заговорів людських; ти сховаєш їх у домівцї від язиків сварливих.
20Сакриваш их под кров лица свог од буна људских; склањаш их под сен од свадљивих језика.
21Благословен Господь! Бо чудно явив він на менї милість свою в оборонному містї.
21Да је благословен Господ, што ми показа дивну милост као да ме уведе у тврд град!
22Сказав я, правда, в переляку: Я відлучений від очей твоїх; та все ж таки ти почув голос мого благання, як я взивав до тебе.
22Ја рекох у сметњи својој: Одбачен сам од очију Твојих; али Ти чу молитвени глас мој кад Те призвах.
23Полюбіть Господа, всї його праведні! Вірних сохранить Господь, а сповна відплатить тому, хто живе в гординї.
23Љубите Господа сви свети Његови; Господ држи веру; и увршено враћа онима који поступају охоло.
24Будьте сильні і майте в серцї одвагу, ви всї, що вповаєте на Господа.
24Будите слободни, и нека буде јако срце ваше, сви који се у Господа уздате.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.