Salmos 31
Reina-Valera 1909Translation
Reina-Valera 1909
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Al Músico principal: Salmo de David. EN ti, oh Jehová, he esperado; no sea yo confundido para siempre: líbrame en tu justicia.
1У Тебе се, Господе, уздам; немој ме оставити под срамотом довека, по правди својој избави ме.
2Inclina á mí tu oído, líbrame presto; séme por roca de fortaleza, por casa fuerte para salvarme.
2Пригни к мени ухо своје, похитај, помози ми. Буди ми камени град, тврда ограда, где бих се спасао.
3Porque tú eres mi roca y mi castillo; y por tu nombre me guiarás, y me encaminarás.
3Јер си Ти камена гора моја и ограда моја, имена свог ради води ме и управљај мном.
4Me sacarás de la red que han escondido para mí; porque tú eres mi fortaleza.
4Извади ме из мреже коју ми тајно заместише; јер си Ти крепост моја.
5En tu mano encomiendo mi espíritu: tú me has redimido, oh Jehová, Dios de verdad.
5У Твоју руку предајем дух свој; избављао си ме, Господе, Боже истинити!
6Aborrecí á los que esperan en vanidades ilusorias; mas yo en Jehová he esperado.
6Ненавидим оне који поштују пропадљиве идоле; ја се у Господа уздам.
7Me gozaré y alegraré en tu misericordia; porque has visto mi aflicción; has conocido mi alma en las angustias.
7Радоваћу се и веселити се о милости Твојој, кад погледаш на моју муку, познаш тугу душе моје,
8Y no me encerraste en mano del enemigo; hiciste estar mis pies en anchura.
8Не даш ме у руку непријатељу, поставиш ноге моје на пространом месту.
9Ten misericordia de mí, oh Jehová, que estoy en angustia: hanse consumido de pesar mis ojos, mi alma, y mis entrañas.
9Смилуј се на ме, Господе, јер ме је туга; од јада изнеможе око моје, душа моја и срце моје;
10Porque mi vida se va gastando de dolor, y mis años de suspirar: hase enflaquecido mi fuerza á causa de mi iniquidad, y mis huesos se han consumido.
10Ишчиле у жалости живот мој, и године моје у уздисању; ослаби од муке крепост моја, и кости моје сасахнуше.
11De todos mis enemigos he sido oprobio, y de mis vecinos en gran manera, y horror á mis conocidos: los que me veían fuera, huían de mí.
11Од мноштва непријатеља својих постадох подсмех и суседима својим, и страшило знанцима својим; који ме виде на улици беже од мене.
12He sido olvidado de su corazón como un muerto: he venido á ser como un vaso perdido.
12Заборављен сам као мртав, нема ме у срцима; ја сам као разбијен суд.
13Porque he oído afrenta de muchos; miedo por todas partes, cuando consultaban juntos contra mí, é ideaban quitarme la vida.
13Јер слушам грдњу од многих, од свуда страх, кад се договарају на ме, мисле ишчупати душу моју.
14Mas yo en ti confié, oh Jehová: yo dije: Dios mío eres tú.
14А ја се, Господе, у Тебе уздам и велим: Ти си Бог мој.
15En tu mano están mis tiempos: líbrame de la mano de mis enemigos, y de mis perseguidores.
15У Твојој су руци дани моји; отми ме из руку непријатеља мојих, и од оних, који ме гоне.
16Haz resplandecer tu rostro sobre tu siervo: sálvame por tu misericordia.
16Покажи светло лице своје слузи свом; спаси ме милошћу својом.
17No sea yo confundido, oh Jehová, ya que te he invocado; sean corridos los impíos, estén mudos en el profundo.
17Господе! Немој ме оставити под срамотом; јер Тебе призивам. Нек се посраме безбожници, нека замукну и падну у пакао.
18Enmudezcan los labios mentirosos, que hablan contra el justo cosas duras, con soberbia y menosprecio.
18Нека онеме уста лажљива, која говоре на праведника обесно, охоло и с поругом.
19¡Cuán grande es tu bien, que has guardado para los que te temen, que has obrado para los que esperan en ti, delante de los hijos de los hombres!
19Како је много у Тебе добра, које чуваш за оне који Те се боје, и које дајеш онима који се у Те уздају пред синовима човечијим!
20Los esconderás en el secreto de tu rostro de las arrogancias del hombre: los pondrás en un tabernáculo á cubierto de contención de lenguas.
20Сакриваш их под кров лица свог од буна људских; склањаш их под сен од свадљивих језика.
21Bendito Jehová, porque ha hecho maravillosa su misericordia para conmigo en ciudad fuerte.
21Да је благословен Господ, што ми показа дивну милост као да ме уведе у тврд град!
22Y decía yo en mi premura: Cortado soy de delante de tus ojos: tú empero oíste la voz de mis ruegos, cuando á ti clamaba.
22Ја рекох у сметњи својој: Одбачен сам од очију Твојих; али Ти чу молитвени глас мој кад Те призвах.
23Amad á Jehová todos vosotros sus santos: á los fieles guarda Jehová, y paga abundantemente al que obra con soberbia.
23Љубите Господа сви свети Његови; Господ држи веру; и увршено враћа онима који поступају охоло.
24Esforzaos todos vosotros los que esperáis en Jehová, y tome vuestro corazón aliento.
24Будите слободни, и нека буде јако срце ваше, сви који се у Господа уздате.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.