Salmos 39
Reina-Valera 1909Translation
Reina-Valera 1909
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Al Músico principal, á Jeduthún: Salmo de David. YO DIJE: Atenderé á mis caminos, para no pecar con mi lengua: guardaré mi boca con freno, en tanto que el impío fuere contra mí.
1Рекох: Чуваћу се на путевима својим да не згрешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном.
2Enmudecí con silencio, calléme aun respecto de lo bueno: y excitóse mi dolor.
2Бејах нем и глас не пустих; ћутах и о добру. Али се туга моја подиже,
3Enardecióse mi corazón dentro de mí; encendióse fuego en mi meditación, y así proferí con mi lengua:
3Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгоре се огањ; проговорих језиком својим:
4Hazme saber, Jehová, mi fin, y cuánta sea la medida de mis días; sepa yo cuánto tengo de ser del mundo.
4Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.
5He aquí diste á mis días término corto, y mi edad es como nada delante de ti: ciertamente es completa vanidad todo hombre que vive. (Selah.)
5Ево с педи дао си ми дане, и век је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човек жив.
6Ciertamente en tinieblas anda el hombre; ciertamente en vano se inquieta: junta, y no sabe quién lo allegará.
6Баш ходи човек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти.
7Y ahora, Señor, ¿qué esperaré? Mi esperanza en ti está.
7Па шта да чекам, Господе? Нада је моја у Теби.
8Líbrame de todas mis rebeliones; no me pongas por escarnio del insensato.
8Из свега безакоња мог избави ме, не дај ме безумноме на подсмех.
9Enmudecí, no abrí mi boca; porque tú lo hiciste.
9Нем сам, нећу отворити уста својих; јер си ме Ти ударио.
10Quita de sobre mí tu plaga; de la guerra de tu mano soy consumido.
10Олакшај ми ударац свој, силна рука Твоја уби ме.
11Con castigos sobre el pecado corriges al hombre, y haces consumirse como de polilla su grandeza: ciertamente vanidad es todo hombre. (Selah.)
11Ако ћеш карати човека за преступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човек.
12Oye mi oración, oh Jehová, y escucha mi clamor: no calles á mis lágrimas; porque peregrino soy para contigo, y advenedizo, como todos mis padres.
12Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој ћутати. Јер сам гост у Тебе и дошљак као и сви стари моји.
13Déjame, y tomaré fuerzas, antes que vaya y perezca.
13Немој ме више гневно гледати, па ћу одахнути пре него отидем и више ме не буде.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.