詩篇 39
Chinese Union Version, punctuated (Traditional)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1我曾說：我要謹慎我的言行， 免得我舌頭犯罪； 惡人在我面前的時候， 我要用嚼環勒住我的口。
1Рекох: Чуваћу се на путевима својим да не згрешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном.
2我默然無聲，連好話也不出口； 我的愁苦就發動了，
2Бејах нем и глас не пустих; ћутах и о добру. Али се туга моја подиже,
3我的心在我裏面發熱。 我默想的時候，火就燒起， 我便用舌頭說話。
3Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгоре се огањ; проговорих језиком својим:
4耶和華啊，求你叫我曉得我身之終！ 我的壽數幾何？ 叫我知道我的生命不長！
4Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.
5你使我的年日窄如手掌； 我一生的年數，在你面前如同無有。 各人最穩妥的時候，真是全然虛幻。 （細拉）
5Ево с педи дао си ми дане, и век је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човек жив.
6世人行動實係幻影。 他們忙亂，真是枉然； 積蓄 財寶 ，不知將來有誰收取。
6Баш ходи човек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти.
7主啊，如今我等甚麼呢？ 我的指望在乎你！
7Па шта да чекам, Господе? Нада је моја у Теби.
8求你救我脫離一切的過犯， 不要使我受愚頑人的羞辱。
8Из свега безакоња мог избави ме, не дај ме безумноме на подсмех.
9因我所遭遇的是出於你， 我就默然不語。
9Нем сам, нећу отворити уста својих; јер си ме Ти ударио.
10求你把你的責罰從我身上免去； 因你手的責打，我便消滅。
10Олакшај ми ударац свој, силна рука Твоја уби ме.
11你因人的罪惡懲罰他的時候， 叫他的笑容消滅，如 衣 被蟲所咬。 世人真是虛幻！ （細拉）
11Ако ћеш карати човека за преступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човек.
12耶和華啊，求你聽我的禱告， 留心聽我的呼求！ 我流淚，求你不要靜默無聲！ 因為我在你面前是客旅， 是寄居的，像我列祖一般。
12Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој ћутати. Јер сам гост у Тебе и дошљак као и сви стари моји.
13求你寬容我， 使我在去而不返之先可以力量復原。
13Немој ме више гневно гледати, па ћу одахнути пре него отидем и више ме не буде.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.