詩篇 137
Chinese Union Version, punctuated (Traditional)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1我們曾在 巴比倫 的河邊坐下， 一追想 錫安 就哭了。
1На водама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.
2我們把琴掛在那裏的柳樹上；
2О врбама сред њега вешасмо харфе своје.
3因為在那裏，擄掠我們的要我們唱歌， 搶奪我們的 要我們 作樂， 說 ： 給我們唱一首 錫安 歌吧！
3Онде искаху који нас заробише да певамо, и који нас оборише да се веселимо: „Певајте нам песму сионску.”
4我們怎能在外邦唱耶和華的歌呢？
4Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој?
5耶路撒冷 啊，我若忘記你， 情願我的右手忘記 技巧 ！
5Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.
6我若不記念你， 若不看 耶路撒冷 過於我所最喜樂的， 情願我的舌頭貼於上膛！
6Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свог.
7耶路撒冷 遭難 的日子， 以東 人說：拆毀！拆毀！ 直拆到根基！ 耶和華啊，求你記念這仇！
7Напомени, Господе, синовима Едомовим дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.
8將要被滅的 巴比倫 城啊， 報復你像你待我們的，那人便為有福！
8Кћери вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дело које си нама учинила!
9拿你的嬰孩摔在磐石上的， 那人便為有福！
9Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.