Psalms 137
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1By the rivers of Babylon we sat and wept when we remembered Zion.
1На водама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.
2There on the willows we hung our harps,
2О врбама сред њега вешасмо харфе своје.
3for there our captors requested a song; our tormentors demanded songs of joy: “Sing us a song of Zion.”
3Онде искаху који нас заробише да певамо, и који нас оборише да се веселимо: „Певајте нам песму сионску.”
4How can we sing a song of the LORD in a foreign land?
4Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој?
5If I forget you, O Jerusalem, may my right hand cease to function.
5Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.
6May my tongue cling to the roof of my mouth if I do not remember you, if I do not exalt Jerusalem as my greatest joy!
6Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свог.
7Remember, O LORD, the sons of Edom on the day Jerusalem fell: “Destroy it,” they said, “tear it down to its foundations!”
7Напомени, Господе, синовима Едомовим дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.
8O Daughter of Babylon, doomed to destruction, blessed is he who repays you as you have done to us.
8Кћери вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дело које си нама учинила!
9Blessed is he who seizes your infants and dashes them against the rocks.
9Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.