Psalms 10
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Why, O LORD, do You stand far off? Why do You hide in times of trouble?
1Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?
2In pride the wicked pursue the needy; let them be caught in the schemes they devise.
2С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.
3For the wicked man boasts in the cravings of his heart; he blesses the greedy and reviles the LORD.
3Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.
4In his pride the wicked man does not seek Him; in all his schemes there is no God.
4Безбожник у обести својој не мари за Господа: „Он не види”. Нема Бога у мислима његовим.
5He is secure in his ways at all times; Your lofty judgments are far from him; he sneers at all his foes.
5Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.
6He says to himself, “I will not be moved; from age to age I am free of distress.”
6У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад.
7His mouth is full of cursing, deceit, and violence; trouble and malice are under his tongue.
7Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао.
8He lies in wait near the villages; in ambush he slays the innocent; his eyes watch in stealth for the helpless.
8Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.
9He lies in wait like a lion in a thicket; he lurks to seize the oppressed; he catches the lowly in his net.
9Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју.
10They are crushed and beaten down; the hapless fall prey to his strength.
10Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.
11He says to himself, “God has forgotten; He hides His face and never sees.”
11Каже у срцу свом: „Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад.”
12Arise, O LORD! Lift up Your hand, O God! Do not forget the helpless.
12Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних.
13Why has the wicked man renounced God? He says to himself, “You will never call me to account.”
13Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?
14But You have regarded trouble and grief; You see to repay it by Your hand. The victim entrusts himself to You; You are the helper of the fatherless.
14Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник.
15Break the arm of the wicked and evildoer; call him to account for his wickedness until none is left to be found.
15Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова.
16The LORD is King forever and ever; the nations perish from His land.
16Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове.
17You have heard, O LORD, the desire of the humble; You will strengthen their hearts. You will incline Your ear,
17Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,
18to vindicate the fatherless and oppressed, that the men of the earth may strike terror no more.
18Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.