Psalms 106
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Hallelujah! Give thanks to the LORD, for He is good; His loving devotion endures forever.
1Хвалите Господа, јер је добар, јер је довека милост Његова.
2Who can describe the mighty acts of the LORD or fully proclaim His praise?
2Ко ће исказати силу Господњу? Испричати сву славу Његову?
3Blessed are those who uphold justice, who practice righteousness at all times.
3Благо онима који држе истину и творе право свагда!
4Remember me, O LORD, in Your favor to Your people; visit me with Your salvation,
4Опомени ме се, Господе, по својој милости к народу свом; походи ме помоћу својом,
5that I may see the prosperity of Your chosen ones, and rejoice in the gladness of Your nation, and give glory with Your inheritance.
5Да бих видео у добру изабране Твоје, веселио се у весељу народа Твог, хвалио се заједно с наследством Твојим.
6We have sinned like our fathers; we have done wrong and acted wickedly.
6Згрешисмо с оцима својим, постасмо кривци, безаконици.
7Our fathers in Egypt did not grasp Your wonders or remember Your abundant kindness; but they rebelled by the sea, there at the Red Sea.
7Оци наши у Мисиру не разумеше чудеса Твојих, не опомињаше се великих милости Твојих, и викаше крај мора, крај Црвеног Мора.
8Yet He saved them for the sake of His name, to make His power known.
8Али им Он поможе имена свог ради, да би показао силу своју.
9He rebuked the Red Sea, and it dried up; He led them through the depths as through a desert.
9Запрети Црвеном Мору, и пресахну; и преведе их преко бездане као преко пустиње;
10He saved them from the hand that hated them; He redeemed them from the hand of the enemy.
10И сачува их од руке ненавидникове, и избави их из руке непријатељеве.
11The waters covered their foes; not one of them remained.
11Покри вода непријатеље њихове, ниједан од њих не оста.
12Then they believed His promises and sang His praise.
12Тада вероваше речима Његовим, и певаше Му хвалу.
13Yet they soon forgot His works and failed to wait for His counsel.
13Али брзо заборавише дела Његова, и не почекаше воље Његове.
14They craved intensely in the wilderness and tested God in the desert.
14Полакомише се у пустињи, и стадоше кушати Бога у земљи где се не живи.
15So He granted their request, but sent a wasting disease upon them.
15Он испуни молбу њихову, али посла погибао на душу њихову.
16In the camp they envied Moses, as well as Aaron, the holy one of the LORD.
16Позавидеше Мојсију и Арону, ког беше Господ осветио.
17The earth opened up and swallowed Dathan; it covered the assembly of Abiram.
17Раседе се земља, и прождре Датана и затрпа чету Авиронову.
18Then fire blazed through their company; flames consumed the wicked.
18И спали огањ чету њихову, и пламен сажеже безбожнике.
19At Horeb they made a calf and worshiped a molten image.
19Начинише теле код Хорива, и клањаху се кипу.
20They exchanged their Glory for the image of a grass-eating ox.
20Мењаху славу своју на прилику вола, који једе траву.
21They forgot God their Savior, who did great things in Egypt,
21Заборавише Бога, Спаситеља свог, који је учинио велика дела у Мисиру,
22wondrous works in the land of Ham, and awesome deeds by the Red Sea.
22Дивна у земљи Хамовој, страшна на Црвеном Мору.
23So He said He would destroy them— had not Moses His chosen one stood before Him in the breach to divert His wrath from destroying them.
23И хтеде их истребити, да Мојсије изабраник Његов не стаде као у раселини пред Њим, и не одврати јарост Његову да их не истреби.
24They despised the pleasant land; they did not believe His promise.
24После не марише за земљу жељену, не вероваше речи Његовој.
25They grumbled in their tents and did not listen to the voice of the LORD.
25Побунише се у шаторима својим, не слушаше глас Господњи.
26So He raised His hand and swore to cast them down in the wilderness,
26И Он подиже руку своју на њих, да их побије у пустињи,
27to disperse their offspring among the nations and scatter them throughout the lands.
27Да побије племе њихово међу народима, и расеје их по земљама.
28They yoked themselves to Baal of Peor and ate sacrifices offered to lifeless gods.
28И присташе за Велфегором, и једоше принесено на жртву мртвима.
29So they provoked the LORD to anger with their deeds, and a plague broke out among them.
29И расрдише Бога делима својим, и удари у њих погибао.
30But Phinehas stood and intervened, and the plague was restrained.
30И устаде Финес, и умилостиви, и престаде погибао.
31It was credited to him as righteousness for endless generations to come.
31И то му се прими у правду, од колена до колена довека.
32At the waters of Meribah they angered the LORD, and trouble came to Moses because of them.
32И разгневише Бога на води Мериви, и Мојсије пострада њих ради;
33For they rebelled against His Spirit, and Moses spoke rashly with his lips.
33Јер дотужише духу његовом, и погреши устима својим.
34They did not destroy the peoples as the LORD had commanded them,
34Не истребише народе, за које им је Господ рекао;
35but they mingled with the nations and adopted their customs.
35Него се помешаше с незнабошцима, и научише дела њихова.
36They worshiped their idols, which became a snare to them.
36Стадоше служити идолима њиховим, и они им бише замка.
37They sacrificed their sons and their daughters to demons.
37Синове своје и кћери своје приносише на жртву ђаволима.
38They shed innocent blood— the blood of their sons and daughters, whom they sacrificed to the idols of Canaan, and the land was polluted with blood.
38Проливаше крв праву; крв синова својих и кћери својих, које приношаху на жртву идолима хананским, и оскврни се земља крвним делима.
39They defiled themselves by their actions and prostituted themselves by their deeds.
39Оскврнише себе делима својим, и чинише прељубу поступањем својим.
40So the anger of the LORD burned against His people, and He abhorred His own inheritance.
40И плану гнев Господњи на народ Његов, и омрзну Му део Његов.
41He delivered them into the hand of the nations, and those who hated them ruled over them.
41И предаде их у руке незнабожачке, и ненавидници њихови стадоше господарити над њима.
42Their enemies oppressed them, and subdued them under their hand.
42Досађиваше им непријатељи њихови, и они бише покорени под власт њихову.
43Many times He rescued them, but they were bent on rebellion and sank down in their iniquity.
43Много их је пута избављао, али Га они срдише намерама својим, и бише поништени за безакоње своје.
44Nevertheless He heard their cry; He took note of their distress.
44Али Он погледа на невољу њихову, чувши тужњаву њихову,
45And He remembered His covenant with them, and relented by the abundance of His loving devotion.
45И опомену се завета свог с њима, и покаја се по великој милости својој;
46He made them objects of compassion to all who held them captive.
46И учини, те их стадоше жалити сви који их беху заробили.
47Save us, O LORD our God, and gather us from the nations, that we may give thanks to Your holy name, that we may glory in Your praise.
47Спаси нас, Господе Боже наш, и покупи нас из незнабожаца, да славимо свето име Твоје, да се хвалимо Твојом славом!
48Blessed be the LORD, the God of Israel, from everlasting to everlasting. Let all the people say, “Amen!” Hallelujah!
48Благословен Господ Бог Израиљев од века и довека! И сав народ нека каже: Амин! Алилуја!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.