Psalms 104
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Bless the LORD, O my soul! O LORD my God, You are very great; You are clothed with splendor and majesty.
1Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
2He wraps Himself in light as with a garment; He stretches out the heavens like a tent,
2Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
3laying the beams of His chambers in the waters above, making the clouds His chariot, walking on the wings of the wind.
3Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш не крилима ветреним.
4He makes the winds His messengers, flames of fire His servants.
4Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.
5He set the earth on its foundations, never to be moved.
5Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
6You covered it with the deep like a garment; the waters stood above the mountains.
6Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
7At Your rebuke the waters fled; at the sound of Your thunder they hurried away—
7Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
8the mountains rose and the valleys sank to the place You assigned for them—
8Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
9You set a boundary they cannot cross, that they may never again cover the earth.
9Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
10He sends forth springs in the valleys; they flow between the mountains.
10Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
11They give drink to every beast of the field; the wild donkeys quench their thirst.
11Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.
12The birds of the air nest beside the springs; they sing among the branches.
12На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.
13He waters the mountains from His chambers; the earth is satisfied by the fruit of His works.
13Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.
14He makes the grass grow for the livestock and provides crops for man to cultivate, bringing forth food from the earth:
14Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.
15wine that gladdens the heart of man, oil that makes his face to shine, and bread that sustains his heart.
15И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.
16The trees of the LORD have their fill, the cedars of Lebanon that He planted,
16Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.
17where the birds build their nests; the stork makes her home in the cypresses.
17На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.
18The high mountains are for the wild goats, the cliffs a refuge for the rock badgers.
18Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
19He made the moon to mark the seasons; the sun knows when to set.
19Створио се месец да показује времена, сунце познаје запад свој.
20You bring darkness, and it becomes night, when all the beasts of the forest prowl.
20Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;
21The young lions roar for their prey and seek their food from God.
21Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.
22The sun rises, and they withdraw; they lie down in their dens.
22Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
23Man goes forth to his work and to his labor until evening.
23Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.
24How many are Your works, O LORD! In wisdom You have made them all; the earth is full of Your creatures.
24Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
25Here is the sea, vast and wide, teeming with creatures beyond number, living things both great and small.
25Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
26There the ships pass, and Leviathan, which You formed to frolic there.
26Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.
27All creatures look to You to give them their food in due season.
27Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.
28When You give it to them, they gather it up; when You open Your hand, they are satisfied with good things.
28Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
29When You hide Your face, they are terrified; when You take away their breath, they die and return to dust.
29Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
30When You send Your Spirit, they are created, and You renew the face of the earth.
30Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
31May the glory of the LORD endure forever; may the LORD rejoice in His works.
31Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!
32He looks on the earth, and it trembles; He touches the mountains, and they smolder.
32Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
33I will sing to the LORD all my life; I will sing praise to my God while I have my being.
33Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.
34May my meditation be pleasing to Him, for I rejoice in the LORD.
34Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.
35May sinners vanish from the earth and the wicked be no more. Bless the LORD, O my soul. Hallelujah!
35Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.