Псалтырь 104
Synodal Translation (Синодальный перевод)Translation
Synodal Translation (Синодальный перевод)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Славьте Господа; призывайте имя Его; возвещайте в народах дела Его;
1Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
2воспойте Ему и пойте Ему; поведайте о всех чудесах Его.
2Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
3Хвалитесь именем Его святым; да веселится сердце ищущих Господа.
3Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш не крилима ветреним.
4Ищите Господа и силы Его, ищите лица Его всегда.
4Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.
5Воспоминайте чудеса Его, которые сотворил, знамения Его и суды уст Его,
5Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
6вы, семя Авраамово, рабы Его, сыны Иакова, избранные Его.
6Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
7Он Господь Бог наш: по всей земле суды Его.
7Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
8Вечно помнит завет Свой, слово, которое заповедал в тысячу родов,
8Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
9которое завещал Аврааму, и клятву Свою Исааку,
9Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
10и поставил то Иакову в закон и Израилю в завет вечный,
10Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
11говоря: “тебе дам землю Ханаанскую в удел наследия вашего”.
11Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.
12Когда их было еще мало числом, очень мало, и они были пришельцами в ней
12На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.
13и переходили от народа к народу, из царства к иному племени,
13Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.
14никому не позволял обижать их и возбранял о них царям:
14Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.
15“не прикасайтесь к помазанным Моим, и пророкам Моим не делайте зла”.
15И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.
16И призвал голод на землю; всякий стебель хлебный истребил.
16Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.
17Послал пред ними человека: в рабы продан был Иосиф.
17На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.
18Стеснили оковами ноги его; в железо вошла душа его,
18Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
19доколе исполнилось слово Его: слово Господне испытало его.
19Створио се месец да показује времена, сунце познаје запад свој.
20Послал царь, и разрешил его владетель народов и освободил его;
20Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;
21поставил его господином над домом своим и правителем над всем владением своим,
21Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.
22чтобы он наставлял вельмож его по своей душе и старейшин его учил мудрости.
22Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
23Тогда пришел Израиль в Египет, и переселился Иаков в землю Хамову.
23Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.
24И весьма размножил Бог народ Свой и сделал его сильнее врагов его.
24Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
25Возбудил в сердце их ненависть против народа Его и ухищрение против рабов Его.
25Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
26Послал Моисея, раба Своего, Аарона, которого избрал.
26Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.
27Они показали между ними слова знамений Его и чудеса Его в земле Хамовой.
27Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.
28Послал тьму и сделал мрак, и не воспротивились слову Его.
28Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
29Преложил воду их в кровь, и уморил рыбу их.
29Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
30Земля их произвела множество жаб даже в спальне царей их.
30Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
31Он сказал, и пришли разные насекомые, скнипы во все пределы их.
31Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!
32Вместо дождя послал на них град, палящий огонь на землю их,
32Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
33и побил виноград их и смоковницы их, и сокрушил дерева в пределах их.
33Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.
34Сказал, и пришла саранча и гусеницы без числа;
34Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.
35и съели всю траву на земле их, и съели плоды на полях их.
35Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
36И поразил всякого первенца в земле их, начатки всей силы их.
no verse 36 in this text
37И вывел Израильтян с серебром и золотом, и не было в коленах их болящего.
no verse 37 in this text
38Обрадовался Египет исшествию их; ибо страх от них напал на него.
no verse 38 in this text
39Простер облако в покров им и огонь, чтобы светить им ночью.
no verse 39 in this text
40Просили, и Он послал перепелов, и хлебом небесным насыщал их.
no verse 40 in this text
41Разверз камень, и потекли воды, потекли рекою по местам сухим,
no verse 41 in this text
42ибо вспомнил Он святое слово Свое к Аврааму, рабу Своему,
no verse 42 in this text
43и вывел народ Свой в радости, избранных Своих в веселии,
no verse 43 in this text
44и дал им земли народов, и они наследовали труд иноплеменных,
no verse 44 in this text
45чтобы соблюдали уставы Его и хранили законы Его. Аллилуия!
no verse 45 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.