Псалтырь 62

Synodal Translation (Синодальный перевод)

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

1Псалом Давида, когда он был в пустыне Иудейской.

1Та, у Бога је мир души мојој, од Њега је спасење моје!

2Боже! Ты Бог мой, Тебя от ранней зари ищу я; Тебя жаждет душа моя, по Тебе томится плоть моя в земле пустой, иссохшей и безводной,

2Та, Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути нимало.

3чтобы видеть силу Твою и славу Твою, как я видел Тебя во святилище:

3Докле ћете нападати на човека? Сви хоћете да га оборите као зид наваљен, као ограду испроваљивану.

4ибо милость Твоя лучше, нежели жизнь. Уста мои восхвалят Тебя.

4Баш наумише да га свргну с висине, омиле им лаж, устима благосиљају, а у срцу куну.

5Так благословлю Тебя в жизни моей; во имя Твое вознесу руки мои.

5Да, у Богу се смири, душо моја; јер је у Њему нада моја.

6Как туком и елеем насыщается душа моя, и радостным гласом восхваляют Тебя уста мои,

6Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути.

7когда я вспоминаю о Тебе на постели моей, размышляю о Тебе в ночные стражи,

7У Богу је спасење моје и слава моја, тврди град и пристаниште мени је у Богу.

8ибо Ты помощь моя, и в тени крыл Твоих я возрадуюсь;

8Народе! Уздај се у Њега у свако доба; изливајте пред Њим срце своје; Бог је наше уточиште.

9к Тебе прилепилась душа моя; десница Твоя поддерживает меня.

9Та, синови су простачки ништа, синови су господски лаж, да се метну на мерила, били би лакши него ништа.

10А те, которые ищут погибели душе моей, сойдут в преисподнюю земли;

10Не уздајте се у власт ни у отимање, немојте бити ништави; кад расте богатство, не дајте да вам срце прионе за њ.

11сразят их силою меча; достанутся они в добычу лисицам.

11Једном рече Бог и више пута чух, да је крепост у Бога.

12Царь же возвеселится о Боге, восхвален будет всякий, клянущийся Им, ибо заградятся уста говорящих неправду.

12И у Тебе је, Господе, милост; јер Ти плаћаш свакоме по делима његовим.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.