Псалтырь 73
Synodal Translation (Синодальный перевод)Translation
Synodal Translation (Синодальный перевод)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Для чего, Боже, отринул нас навсегда? возгорелся гнев Твой на овец пажити Твоей?
1Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.
2Вспомни сонм Твой, который Ты стяжал издревле, искупил в жезл достояния Твоего, - эту гору Сион, на которой Ты веселился.
2А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,
3Подвигни стопы Твои к вековым развалинам: все разрушил враг во святилище.
3Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.
4Рыкают враги Твои среди собраний Твоих; поставили знаки свои вместо знамений наших;
4Јер не знају за невољу до саме смрти, и тело је њихово претило.
5показывали себя подобными поднимающему вверх секиру на сплетшиеся ветви дерева;
5На пословима човечијим нема их, и не муче се с другим људима.
6и ныне все резьбы в нем в один раз разрушили секирами и бердышами;
6Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом, и обучени у обест као у стајаће рухо.
7предали огню святилище Твое; совсем осквернили жилище имени Твоего;
7Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.
8сказали в сердце своем: “разорим их совсем”,- и сожгли все места собраний Божиих на земле.
8Подсмевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.
9Знамений наших мы не видим, нет уже пророка, и нет с нами, кто знал бы, доколе это будет.
9Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.
10Доколе, Боже, будет поносить враг? вечно ли будет хулить противник имя Твое?
10И зато се онамо навраћају неки из народа његовог, и пију воду из пуног извора.
11Для чего отклоняешь руку Твою и десницу Твою? Из среды недра Твоего порази их.
11И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна?
12Боже, Царь мой от века, устрояющий спасение посреди земли!
12Па ето, ови безбожници срећни на свету умножавају богатство.
13Ты расторг силою Твоею море, Ты сокрушил головы змиев в воде;
13Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,
14Ты сокрушил голову левиафана, отдал его в пищу людям пустыни;
14Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?
15Ты иссек источник и поток, Ты иссушил сильные реки.
15Кад бих казао: Говорићу као и они, изневерио бих род синова Твојих.
16Твой день и Твоя ночь: Ты уготовал светила и солнце;
16И тако стадох размишљати да бих ово разумео; али то беше тешко у очима мојим.
17Ты установил все пределы земли, лето и зиму Ты учредил.
17Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.
18Вспомни же: враг поносит Господа, и люди безумные хулят имя Твое.
18Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст!
19Не предай зверям душу горлицы Твоей; собрания убогих Твоих не забудь навсегда.
19Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!
20Призри на завет Твой; ибо наполнились все мрачные места земли жилищами насилия.
20Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.
21Да не возвратится угнетенный посрамлен-ным; нищий и убогий да восхвалят имя Твое.
21Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,
22Восстань, Боже, защити дело Твое, вспомни вседневное поношение Твое от безумного;
22Тада бејах незналица и не разумевах; као живинче бијах пред Тобом.
23не забудь крика врагов Твоих; шум восстающих против Тебя непрестанно поднимается.
23Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку.
no verse 24 in this text
24По својој вољи водиш ме, и после ћеш ме одвести у славу.
no verse 25 in this text
25Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи.
no verse 26 in this text
26Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека.
no verse 27 in this text
27Јер ево који одступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе.
no verse 28 in this text
28А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.