Psalmorum 73
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Intellectus Asaph. [Ut quid, Deus, repulisti in finem, iratus est furor tuus super oves pascuæ tuæ?
1Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.
2Memor esto congregationis tuæ, quam possedisti ab initio. Redemisti virgam hæreditatis tuæ, mons Sion, in quo habitasti in eo.
2А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,
3Leva manus tuas in superbias eorum in finem: quanta malignatus est inimicus in sancto !
3Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.
4Et gloriati sunt qui oderunt te in medio solemnitatis tuæ; posuerunt signa sua, signa:
4Јер не знају за невољу до саме смрти, и тело је њихово претило.
5et non cognoverunt sicut in exitu super summum. Quasi in silva lignorum securibus
5На пословима човечијим нема их, и не муче се с другим људима.
6exciderunt januas ejus in idipsum; in securi et ascia dejecerunt eam.
6Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом, и обучени у обест као у стајаће рухо.
7Incenderunt igni sanctuarium tuum; in terra polluerunt tabernaculum nominis tui.
7Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.
8Dixerunt in corde suo cognatio eorum simul: Quiescere faciamus omnes dies festos Dei a terra.
8Подсмевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.
9Signa nostra non vidimus; jam non est propheta; et nos non cognoscet amplius.
9Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.
10Usquequo, Deus, improperabit inimicus? irritat adversarius nomen tuum in finem?
10И зато се онамо навраћају неки из народа његовог, и пију воду из пуног извора.
11Ut quid avertis manum tuam, et dexteram tuam de medio sinu tuo in finem?
11И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна?
12Deus autem rex noster ante sæcula: operatus est salutem in medio terræ.
12Па ето, ови безбожници срећни на свету умножавају богатство.
13Tu confirmasti in virtute tua mare; contribulasti capita draconum in aquis.
13Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,
14Tu confregisti capita draconis; dedisti eum escam populis Æthiopum.
14Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?
15Tu dirupisti fontes et torrentes; tu siccasti fluvios Ethan.
15Кад бих казао: Говорићу као и они, изневерио бих род синова Твојих.
16Tuus est dies, et tua est nox; tu fabricatus es auroram et solem.
16И тако стадох размишљати да бих ово разумео; али то беше тешко у очима мојим.
17Tu fecisti omnes terminos terræ; æstatem et ver tu plasmasti ea.
17Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.
18Memor esto hujus: inimicus improperavit Domino, et populus insipiens incitavit nomen tuum.
18Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст!
19Ne tradas bestiis animas confitentes tibi, et animas pauperum tuorum ne obliviscaris in finem.
19Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!
20Respice in testamentum tuum, quia repleti sunt qui obscurati sunt terræ domibus iniquitatum.
20Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.
21Ne avertatur humilis factus confusus; pauper et inops laudabunt nomen tuum.
21Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,
22Exsurge, Deus, judica causam tuam; memor esto improperiorum tuorum, eorum quæ ab insipiente sunt tota die.
22Тада бејах незналица и не разумевах; као живинче бијах пред Тобом.
23Ne obliviscaris voces inimicorum tuorum: superbia eorum qui te oderunt ascendit semper.]
23Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку.
no verse 24 in this text
24По својој вољи водиш ме, и после ћеш ме одвести у славу.
no verse 25 in this text
25Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи.
no verse 26 in this text
26Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека.
no verse 27 in this text
27Јер ево који одступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе.
no verse 28 in this text
28А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.