Psalmorum 50
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1In finem. Psalmus David,
1Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.
2cum venit ad eum Nathan propheta, quando intravit ad Bethsabee.
2Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.
3[Miserere mei, Deus, secundum magnam misericordiam tuam; et secundum multitudinem miserationum tuarum, dele iniquitatem meam.
3Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.
4Amplius lava me ab iniquitate mea, et a peccato meo munda me.
4Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:
5Quoniam iniquitatem meam ego cognosco, et peccatum meum contra me est semper.
5„Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви.”
6Tibi soli peccavi, et malum coram te feci; ut justificeris in sermonibus tuis, et vincas cum judicaris.
6(И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)
7Ecce enim in iniquitatibus conceptus sum, et in peccatis concepit me mater mea.
7Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.
8Ecce enim veritatem dilexisti; incerta et occulta sapientiæ tuæ manifestasti mihi.
8Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.
9Asperges me hyssopo, et mundabor; lavabis me, et super nivem dealbabor.
9Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.
10Auditui meo dabis gaudium et lætitiam, et exsultabunt ossa humiliata.
10Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.
11Averte faciem tuam a peccatis meis, et omnes iniquitates meas dele.
11Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.
12Cor mundum crea in me, Deus, et spiritum rectum innova in visceribus meis.
12Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.
13Ne projicias me a facie tua, et spiritum sanctum tuum ne auferas a me.
13Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?
14Redde mihi lætitiam salutaris tui, et spiritu principali confirma me.
14Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.
15Docebo iniquos vias tuas, et impii ad te convertentur.
15Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.
16Libera me de sanguinibus, Deus, Deus salutis meæ, et exsultabit lingua mea justitiam tuam.
16А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?
17Domine, labia mea aperies, et os meum annuntiabit laudem tuam.
17А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.
18Quoniam si voluisses sacrificium, dedissem utique; holocaustis non delectaberis.
18Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.
19Sacrificium Deo spiritus contribulatus; cor contritum et humiliatum, Deus, non despicies.
19Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.
20Benigne fac, Domine, in bona voluntate tua Sion, ut ædificentur muri Jerusalem.
20Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.
21Tunc acceptabis sacrificium justitiæ, oblationes et holocausta; tunc imponent super altare tuum vitulos.]
21Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.
no verse 22 in this text
22Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.
no verse 23 in this text
23Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.