Psalmorum 39
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1In finem. Psalmus ipsi David.
1Рекох: Чуваћу се на путевима својим да не згрешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном.
2[Exspectans exspectavi Dominum, et intendit mihi.
2Бејах нем и глас не пустих; ћутах и о добру. Али се туга моја подиже,
3Et exaudivit preces meas, et eduxit me de lacu miseriæ et de luto fæcis. Et statuit super petram pedes meos, et direxit gressus meos.
3Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгоре се огањ; проговорих језиком својим:
4Et immisit in os meum canticum novum, carmen Deo nostro. Videbunt multi, et timebunt, et sperabunt in Domino.
4Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.
5Beatus vir cujus est nomen Domini spes ejus, et non respexit in vanitates et insanias falsas.
5Ево с педи дао си ми дане, и век је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човек жив.
6Multa fecisti tu, Domine Deus meus, mirabilia tua; et cogitationibus tuis non est qui similis sit tibi. Annuntiavi et locutus sum: multiplicati sunt super numerum.
6Баш ходи човек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти.
7Sacrificium et oblationem noluisti; aures autem perfecisti mihi. Holocaustum et pro peccato non postulasti;
7Па шта да чекам, Господе? Нада је моја у Теби.
8tunc dixi: Ecce venio. In capite libri scriptum est de me,
8Из свега безакоња мог избави ме, не дај ме безумноме на подсмех.
9ut facerem voluntatem tuam. Deus meus, volui, et legem tuam in medio cordis mei.
9Нем сам, нећу отворити уста својих; јер си ме Ти ударио.
10Annuntiavi justitiam tuam in ecclesia magna; ecce labia mea non prohibebo: Domine, tu scisti.
10Олакшај ми ударац свој, силна рука Твоја уби ме.
11Justitiam tuam non abscondi in corde meo; veritatem tuam et salutare tuum dixi; non abscondi misericordiam tuam et veritatem tuam a concilio multo.
11Ако ћеш карати човека за преступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човек.
12Tu autem, Domine, ne longe facias miserationes tuas a me; misericordia tua et veritas tua semper susceperunt me.
12Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој ћутати. Јер сам гост у Тебе и дошљак као и сви стари моји.
13Quoniam circumdederunt me mala quorum non est numerus; comprehenderunt me iniquitates meæ, et non potui ut viderem. Multiplicatæ sunt super capillos capitis mei, et cor meum dereliquit me.
13Немој ме више гневно гледати, па ћу одахнути пре него отидем и више ме не буде.
14Complaceat tibi, Domine, ut eruas me; Domine, ad adjuvandum me respice.
no verse 14 in this text
15Confundantur et revereantur simul, qui quærunt animam meam ut auferant eam; convertantur retrorsum et revereantur, qui volunt mihi mala.
no verse 15 in this text
16Ferant confestim confusionem suam, qui dicunt mihi: Euge, euge !
no verse 16 in this text
17Exsultent et lætentur super te omnes quærentes te; et dicant semper: Magnificetur Dominus, qui diligunt salutare tuum.
no verse 17 in this text
18Ego autem mendicus sum et pauper; Dominus sollicitus est mei. Adjutor meus et protector meus tu es; Deus meus, ne tardaveris.]
no verse 18 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.