Psalmorum 57
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1In finem, ne disperdas. David in tituli inscriptionem.
1Смилуј се на ме, Боже, смилуј се на ме; јер се у Тебе узда душа моја, и под сен крила Твојих склањам се док не прођу невоље.
2[Si vere utique justitiam loquimini, recta judicate, filii hominum.
2Призивам Бога Вишњег, Бога, који ми добро чини;
3Etenim in corde iniquitates operamini; in terra injustitias manus vestræ concinnant.
3Да пошаље с неба и сачува ме, да посрами оног који тражи да ме прождре; да пошаље Бог милост своју и истину своју.
4Alienati sunt peccatores a vulva; erraverunt ab utero: locuti sunt falsa.
4Душа је моја међу лавовима, лежим међу онима који дишу пламеном. Зуби су синова људских копља и стреле, и њихов језик мач оштар.
5Furor illis secundum similitudinem serpentis, sicut aspidis surdæ et obturantis aures suas,
5Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава Твоја!
6quæ non exaudiet vocem incantantium, et venefici incantantis sapienter.
6Метнуше замку ногама мојим, и стегоше душу моју, ископаше преда мном јаму, и сами падоше у њу.
7Deus conteret dentes eorum in ore ipsorum; molas leonum confringet Dominus.
7Утврдило се срце моје, Боже, утврдило се срце моје; певаћу Те и славићу.
8Ad nihilum devenient tamquam aqua decurrens; intendit arcum suum donec infirmentur.
8Пробуди се, славо моја, пробуди се, псалтире и гусле; устаћу рано.
9Sicut cera quæ fluit auferentur; supercecidit ignis, et non viderunt solem.
9Хвалићу Господа по народима, певаћу Ти по племенима.
10Priusquam intelligerent spinæ vestræ rhamnum, sicut viventes sic in ira absorbet eos.
10Јер је велика до небеса милост Твоја, и истина Твоја до облака.
11Lætabitur justus cum viderit vindictam; manus suas lavabit in sanguine peccatoris.
11Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава Твоја!
12Et dicet homo: Si utique est fructus justo, utique est Deus judicans eos in terra.]
no verse 12 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.