Psaumes 73
Louis Segond 1910Translation
Louis Segond 1910
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Psaume d’Asaph. Oui, Dieu est bon pour Israël, Pour ceux qui ont le cœur pur.
1Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.
2Toutefois, mon pied allait fléchir, Mes pas étaient sur le point de glisser;
2А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,
3Car je portais envie aux insensés, En voyant le bonheur des méchants.
3Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.
4Rien ne les tourmente jusqu’à leur mort, Et leur corps est chargé d’embonpoint;
4Јер не знају за невољу до саме смрти, и тело је њихово претило.
5Ils n’ont aucune part aux souffrances humaines, Ils ne sont point frappés comme le reste des hommes.
5На пословима човечијим нема их, и не муче се с другим људима.
6Aussi l’orgueil leur sert de collier, La violence est le vêtement qui les enveloppe;
6Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом, и обучени у обест као у стајаће рухо.
7L’iniquité sort de leurs entrailles, Les pensées de leur cœur se font jour.
7Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.
8Ils raillent, et parlent méchamment d’opprimer; Ils profèrent des discours hautains,
8Подсмевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.
9Ils élèvent leur bouche jusqu’aux cieux, Et leur langue se promène sur la terre.
9Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.
10Voilà pourquoi son peuple se tourne de leur côté, Il avale l’eau abondamment,
10И зато се онамо навраћају неки из народа његовог, и пију воду из пуног извора.
11Et il dit: Comment Dieu saurait-il, Comment le Très-Haut connaîtrait-il?
11И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна?
12Ainsi sont les méchants: Toujours heureux, ils accroissent leurs richesses.
12Па ето, ови безбожници срећни на свету умножавају богатство.
13C’est donc en vain que j’ai purifié mon cœur, Et que j’ai lavé mes mains dans l’innocence:
13Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,
14Chaque jour je suis frappé, Tous les matins mon châtiment est là.
14Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?
15Si je disais: Je veux parler comme eux, Voici, je trahirais la race de tes enfants.
15Кад бих казао: Говорићу као и они, изневерио бих род синова Твојих.
16Quand j’ai réfléchi là-dessus pour m’éclairer, La difficulté fut grande à mes yeux,
16И тако стадох размишљати да бих ово разумео; али то беше тешко у очима мојим.
17Jusqu’à ce que j’eusse pénétré dans les sanctuaires de Dieu, Et que j’eusse pris garde au sort final des méchants.
17Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.
18Oui, tu les places sur des voies glissantes, Tu les fais tomber et les mets en ruines.
18Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст!
19Eh quoi! En un instant les voilà détruits! Ils sont enlevés, anéantis par une fin soudaine!
19Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!
20Comme un songe au réveil, Seigneur, à ton réveil, tu repousses leur image.
20Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.
21Lorsque mon cœur s’aigrissait, Et que je me sentais percé dans les entrailles,
21Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,
22J’étais stupide et sans intelligence, J’étais à ton égard comme les bêtes.
22Тада бејах незналица и не разумевах; као живинче бијах пред Тобом.
23Cependant je suis toujours avec toi, Tu m’as saisi la main droite;
23Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку.
24Tu me conduiras par ton conseil, Puis tu me recevras dans la gloire.
24По својој вољи водиш ме, и после ћеш ме одвести у славу.
25Quel autre ai-je au ciel que toi! Et sur la terre je ne prends plaisir qu’en toi.
25Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи.
26Ma chair et mon cœur peuvent se consumer: Dieu sera toujours le rocher de mon cœur et mon partage.
26Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека.
27Car voici, ceux qui s’éloignent de toi périssent; Tu anéantis tous ceux qui te sont infidèles.
27Јер ево који одступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе.
28Pour moi, m’approcher de Dieu, c’est mon bien: Je place mon refuge dans le Seigneur, l’Éternel, Afin de raconter toutes tes œuvres.
28А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.