Psaumes 18
Louis Segond 1910Translation
Louis Segond 1910
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Au chef des chantres. Du serviteur de l’Éternel, de David, qui adressa à l’Éternel les paroles de ce cantique, lorsque l’Éternel l’eut délivré de la main de tous ses ennemis et de la main de Saül. Il dit:
1Љубићу Те, Господе, крепости моја,
2Je t’aime, ô Éternel, ma force!
2Господе, Граде мој, Заклоне мој, који се оборити не може, Избавитељу мој, Боже мој, Камена горо, на којој се не бојим зла, Штите мој, Роже спасења мог, Уточиште моје!
3Éternel, mon rocher, ma forteresse, mon libérateur! Mon Dieu, mon rocher, où je trouve un abri! Mon bouclier, la force qui me sauve, ma haute retraite!
3Призивам Господа, коме се клањати ваља, и опраштам се непријатеља својих.
4Je m’écrie: Loué soit l’Éternel! Et je suis délivré de mes ennemis.
4Обузеше ме смртне болести, и потоци неваљалих људи уплашише ме.
5Les liens de la mort m’avaient environné, Et les torrents de la destruction m’avaient épouvanté;
5Опколише ме болести паклене, стегоше ме замке смртне
6Les liens du sépulcre m’avaient entouré, Les filets de la mort m’avaient surpris.
6У својој тескоби призвах Господа, и к Богу свом повиках; Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође Му до ушију.
7Dans ma détresse, j’ai invoqué l’Éternel, J’ai crié à mon Dieu; De son palais, il a entendu ma voix, Et mon cri est parvenu devant lui à ses oreilles.
7Затресе се и поколеба се земља, задрмаше се и померише из темеља горе, јер се Он разљути.
8La terre fut ébranlée et trembla, Les fondements des montagnes frémirent, Et ils furent ébranlés, parce qu’il était irrité.
8Подиже се дим од гнева Његовог, из уста Његових огањ, који прождире и живо угљевље одскакаше од Њега.
9Il s’élevait de la fumée dans ses narines, Et un feu dévorant sortait de sa bouche: Il en jaillissait des charbons embrasés.
9Сави небеса и сиђе. Мрак беше под ногама Његовим.
10Il abaissa les cieux, et il descendit: Il y avait une épaisse nuée sous ses pieds.
10Седе на херувима и подиже се, и полете на крилима ветреним.
11Il était monté sur un chérubin, et il volait, Il planait sur les ailes du vent.
11Од мрака начини себи кров, сеницу око себе, од мрачних вода, облака ваздушних.
12Il faisait des ténèbres sa retraite, sa tente autour de lui, Il était enveloppé des eaux obscures et de sombres nuages.
12Од севања пред Њим кроз облаке Његове удари град и живо угљевље.
13De la splendeur qui le précédait s’échappaient les nuées, Lançant de la grêle et des charbons de feu.
13Загрме на небесима Господ, и Вишњи пусти глас свој, град и живо угљевље.
14L’Éternel tonna dans les cieux, Le Très-Haut fit retentir sa voix, Avec la grêle et les charbons de feu.
14Пусти стреле своје, и разметну их; силу муња, и расу их.
15Il lança ses flèches et dispersa mes ennemis, Il multiplia les coups de la foudre et les mit en déroute.
15И показаше се извори водени, и открише се темељи васиљени од претње Твоје, Господе, од дихања духа гнева Твог.
16Le lit des eaux apparut, Les fondements du monde furent découverts, Par ta menace, ô Éternel! Par le bruit du souffle de tes narines.
16Тада пружи с висине руку, ухвати ме, извуче ме из воде велике.
17Il étendit sa main d’en haut, il me saisit, Il me retira des grandes eaux;
17Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.
18Il me délivra de mon adversaire puissant, De mes ennemis qui étaient plus forts que moi.
18Усташе на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
19Ils m’avaient surpris au jour de ma détresse; Mais l’Éternel fut mon appui.
19Изведе ме на пространо место, и избави ме, јер сам Му мио.
20Il m’a mis au large, Il m’a sauvé, parce qu’il m’aime.
20Даде ми Господ по правди мојој, и за чистоту руку мојих дарива ме.
21L’Éternel m’a traité selon ma droiture, Il m’a rendu selon la pureté de mes mains;
21Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог,
22Car j’ai observé les voies de l’Éternel, Et je n’ai point été coupable envers mon Dieu.
22Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.
23Toutes ses ordonnances ont été devant moi, Et je ne me suis point écarté de ses lois.
23Бих Му веран, и чувах се од безакоња свог.
24J’ai été sans reproche envers lui, Et je me suis tenu en garde contre mon iniquité.
24Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих пред очима Његовим.
25Aussi l’Éternel m’a rendu selon ma droiture, Selon la pureté de mes mains devant ses yeux.
25Са светима поступаш свето, с човеком верним верно,
26Avec celui qui est bon tu te montres bon, Avec l’homme droit tu agis selon la droiture,
26С чистим чисто, а с неваљалим насупрот њему.
27Avec celui qui est pur tu te montres pur, Et avec le pervers tu agis selon sa perversité.
27Јер Ти помажеш људима невољним, а очи поносите понижаваш.
28Tu sauves le peuple qui s’humilie, Et tu abaisses les regards hautains.
28Ти распаљујеш видело моје; Господ мој просветљује таму моју.
29Oui, tu fais briller ma lumière; L’Éternel, mon Dieu, éclaire mes ténèbres.
29С Тобом разбијам војску, и с Богом својим скачем преко зида.
30Avec toi je me précipite sur une troupe en armes, Avec mon Dieu je franchis une muraille.
30Пут је Господњи веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се у Њ уздају.
31Les voies de Dieu sont parfaites, La parole de l’Éternel est éprouvée; Il est un bouclier pour tous ceux qui se confient en lui.
31Јер ко је Бог осим Господа, и ко је одбрана осим Бога нашег?
32Car qui est Dieu, si ce n’est l’Éternel; Et qui est un rocher, si ce n’est notre Dieu?
32Овај Бог опасује ме снагом, и чини ми веран пут.
33C’est Dieu qui me ceint de force, Et qui me conduit dans la voie droite.
33Даје ми ноге као у јелена, и на висине ставља ме.
34Il rend mes pieds semblables à ceux des biches, Et il me place sur mes lieux élevés.
34Учи руке моје боју, и мишице моје чини да су лук од бронзе.
35Il exerce mes mains au combat, Et mes bras tendent l’arc d’airain.
35Ти ми дајеш штит спасења свог; десница Твоја држи ме, и милост Твоја чини ме велика.
36Tu me donnes le bouclier de ton salut, Ta droite me soutient, Et je deviens grand par ta bonté.
36Ти шириш корак мој, те се не спотичу ноге моје.
37Tu élargis le chemin sous mes pas, Et mes pieds ne chancellent point.
37Терам непријатеље своје и стижем их, и не враћам се док их не истребим.
38Je poursuis mes ennemis, je les atteins, Et je ne reviens pas avant de les avoir anéantis.
38Обарам их, и не могу устати, падају под ноге моје.
39Je les brise, et ils ne peuvent se relever; Ils tombent sous mes pieds.
39Јер ме Ти опасујеш снагом за бој, и који устану на ме, обараш их преда мном.
40Tu me ceins de force pour le combat, Tu fais plier sous moi mes adversaires.
40Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
41Tu fais tourner le dos à mes ennemis devant moi, Et j’extermine ceux qui me haïssent.
41Они вичу, али немају помагача, ка Господу, али их Он не слуша.
42Ils crient, et personne pour les sauver! Ils crient à l’Éternel, et il ne leur répond pas!
42Расипам их као прах по ветру, као блато по улицама газим их.
43Je les broie comme la poussière qu’emporte le vent, Je les foule comme la boue des rues.
43Ти ме избављаш од буне народне, постављаш ме да сам глава туђим племенима; народ ког не познавах, служи ми.
44Tu me délivres des dissensions du peuple; Tu me mets à la tête des nations; Un peuple que je ne connaissais pas m’est asservi.
44По самом чувењу слушају ме, туђини покорни су ми.
45Ils m’obéissent au premier ordre, Les fils de l’étranger me flattent;
45Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.
46Les fils de l’étranger sont en défaillance, Ils tremblent hors de leurs forteresses.
46Жив је Господ, и да је благословен бранич мој! Да се узвиси Бог спасења мог,
47Vive l’Éternel, et béni soit mon rocher! Que le Dieu de mon salut soit exalté,
47Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
48Le Dieu qui est mon vengeur, Qui m’assujettit les peuples,
48Који ме избавља од непријатеља, подиже ме над оне који устају на ме и од човека жестоког избавља ме!
49Qui me délivre de mes ennemis! Tu m’élèves au-dessus de mes adversaires, Tu me sauves de l’homme violent.
49Тога ради хвалим Те, Господе, пред народима, и певам имену Твом,
50C’est pourquoi je te louerai parmi les nations, ô Éternel! Et je chanterai à la gloire de ton nom.
50Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и наслеђу његовом довека.
51Il accorde de grandes délivrances à son roi, Et il fait miséricorde à son oint, A David, et à sa postérité, pour toujours.
no verse 51 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.