Psaumes 44
Louis Segond 1910Translation
Louis Segond 1910
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Au chef des chantres. Des fils de Koré. Cantique.
1Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.
2O Dieu! Nous avons entendu de nos oreilles, Nos pères nous ont raconté Les œuvres que tu as accomplies de leur temps, Aux jours d’autrefois.
2Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.
3De ta main tu as chassé des nations pour les établir, Tu as frappé des peuples pour les étendre.
3Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.
4Car ce n’est point par leur épée qu’ils se sont emparés du pays, Ce n’est point leur bras qui les a sauvés; Mais c’est ta droite, c’est ton bras, c’est la lumière de ta face, Parce que tu les aimais.
4Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!
5O Dieu! Tu es mon roi: Ordonne la délivrance de Jacob!
5С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.
6Avec toi nous renversons nos ennemis, Avec ton nom nous écrasons nos adversaires.
6Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.
7Car ce n’est pas en mon arc que je me confie, Ce n’est pas mon épée qui me sauvera;
7Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.
8Mais c’est toi qui nous délivres de nos ennemis, Et qui confonds ceux qui nous haïssent.
8Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.
9Nous nous glorifions en Dieu chaque jour, Et nous célébrerons à jamais ton nom. — Pause.
9Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.
10Cependant tu nous repousses, tu nous couvres de honte, Tu ne sors plus avec nos armées;
10Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.
11Tu nous fais reculer devant l’ennemi, Et ceux qui nous haïssent enlèvent nos dépouilles.
11Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.
12Tu nous livres comme des brebis à dévorer, Tu nous disperses parmi les nations.
12У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.
13Tu vends ton peuple pour rien, Tu ne l’estimes pas à une grande valeur.
13Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.
14Tu fais de nous un objet d’opprobre pour nos voisins, De moquerie et de risée pour ceux qui nous entourent;
14Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.
15Tu fais de nous un objet de sarcasme parmi les nations, Et de hochements de tête parmi les peuples.
15Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.
16Ma honte est toujours devant moi, Et la confusion couvre mon visage,
16Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.
17A la voix de celui qui m’insulte et m’outrage, A la vue de l’ennemi et du vindicatif.
17Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.
18Tout cela nous arrive, sans que nous t’ayons oublié, Sans que nous ayons violé ton alliance:
18Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.
19Notre cœur ne s’est point détourné, Nos pas ne se sont point éloignés de ton sentier,
19Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,
20Pour que tu nous écrases dans la demeure des chacals, Et que tu nous couvres de l’ombre de la mort.
20Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,
21Si nous avions oublié le nom de notre Dieu, Et étendu nos mains vers un dieu étranger,
21Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.
22Dieu ne le saurait-il pas, Lui qui connaît les secrets du cœur?
22А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.
23Mais c’est à cause de toi qu’on nous égorge tous les jours, Qu’on nous regarde comme des brebis destinées à la boucherie.
23Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.
24Réveille-toi! Pourquoi dors-tu, Seigneur? Réveille-toi! Ne nous repousse pas à jamais!
24Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?
25Pourquoi caches-tu ta face? Pourquoi oublies-tu notre misère et notre oppression?
25Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.
26Car notre âme est abattue dans la poussière, Notre corps est attaché à la terre.
26Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.
27Lève-toi, pour nous secourir! Délivre-nous à cause de ta bonté!
no verse 27 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.