诗篇 44
Chinese Union Version, punctuated (Simplified)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1神啊，你在古时， 我们列祖的日子所行的事， 我们亲耳听见了； 我们的列祖也给我们述说过。
1Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.
2你曾用手赶出外邦人， 却栽培了我们列祖； 你苦待列邦， 却叫我们列祖发达。
2Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.
3因为他们不是靠自己的刀剑得地土， 也不是靠自己的膀臂得胜， 乃是靠你的右手、你的膀臂， 和你脸上的亮光， 因为你喜悦他们。
3Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.
4神啊，你是我的王； 求你出令使 雅各 得胜。
4Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!
5我们靠你要推倒我们的敌人， 靠你的名要践踏那起来攻击我们的人。
5С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.
6因为，我必不靠我的弓； 我的刀也不能使我得胜。
6Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.
7惟你救了我们脱离敌人， 使恨我们的人羞愧。
7Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.
8我们终日因 神夸耀， 还要永远称谢你的名。 （细拉）
8Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.
9但如今你丢弃了我们，使我们受辱， 不和我们的军兵同去。
9Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.
10你使我们向敌人转身退后； 那恨我们的人任意抢夺。
10Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.
11你使我们当作快要被吃的羊， 把我们分散在列邦中。
11Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.
12你卖了你的子民也不赚利， 所得的价值并不加添你的 资财 。
12У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.
13你使我们受邻国的羞辱， 被四围的人嗤笑讥刺。
13Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.
14你使我们在列邦中作了笑谈， 使众民向我们摇头。
14Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.
15我的凌辱终日在我面前， 我脸上的羞愧将我遮蔽，
15Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.
16都因那辱骂毁谤人的声音， 又因仇敌和报仇人的缘故。
16Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.
17这都临到我们身上， 我们却没有忘记你， 也没有违背你的约。
17Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.
18我们的心没有退后； 我们的脚也没有偏离你的路。
18Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.
19你在野狗之处压伤我们， 用死荫遮蔽我们。
19Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,
20倘若我们忘了 神的名， 或向别神举手，
20Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,
21神岂不鉴察这事吗？ 因为他晓得人心里的隐秘。
21Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.
22我们为你的缘故终日被杀； 人看我们如将宰的羊。
22А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.
23主啊，求你睡醒，为何尽睡呢？ 求你兴起，不要永远丢弃 我们 ！
23Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.
24你为何掩面， 不顾我们所遭的苦难和所受的欺压？
24Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?
25我们的性命伏于尘土； 我们的肚腹紧贴地面。
25Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.
26求你起来帮助我们！ 凭你的慈爱救赎我们！
26Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.