诗篇 4
Chinese Union Version, punctuated (Simplified)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1显我为义的 神啊， 我呼吁的时候，求你应允我！ 我在困苦中，你曾使我宽广； 现在求你怜恤我，听我的祷告！
1Кад Те зовем чуј ме, Боже, правдо моја! У тескоби дај ми простор; смилуј се на ме и услиши молитву моју.
2你们这上流人哪，你们将我的尊荣变为羞辱 要到几时呢 ？ 你们喜爱虚妄，寻找虚假，要到几时呢？ （细拉）
2Синови човечији! Докле ће слава моја бити у срамоти? Докле ћете љубити ништавило и тражити лажи?
3你们要知道，耶和华已经分别虔诚人归他自己； 我求告耶和华，他必听我。
3Знајте да Господ дивно чува светог свог; Господ чује кад Га зовем.
4你们应当畏惧，不可犯罪； 在床上的时候，要心里思想，并要肃静。 （细拉）
4Гневећи се не грешите; размислите у срцима својим на постељама својим, и утолите.
5当献上公义的祭， 又当倚靠耶和华。
5Принесите жртву за правду, и уздајте се у Господа.
6有许多人说：谁能指示我们什么好处？ 耶和华啊，求你仰起脸来，光照我们。
6Многи говоре: Ко ће нам показати шта је добро? Обрати к нама, Господе, светло лице своје.
7你使我心里快乐， 胜过那丰收五谷新酒的人。
7А мени си дао у срце радост већу него што је они имају, кад им роди пшеница и вино.
8我必安然躺下睡觉， 因为独有你—耶和华使我安然居住。
8Ја мирно лежем и спавам; јер Ти, Господе, сам дајеш ми, те сам без страха.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.