诗篇 42
Chinese Union Version, punctuated (Simplified)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1神啊，我的心切慕你， 如鹿切慕溪水。
1Као што кошута тражи потоке, тако душа моја тражи Тебе, Боже!
2我的心渴想 神，就是永生 神； 我几时得朝见 神呢？
2Жедна је душа моја Бога, Бога Живога, кад ћу доћи и показати се лицу Божијем?
3我昼夜以眼泪当饮食； 人不住地对我说：你的 神在哪里呢？
3Сузе су ми хлеб дан и ноћ, кад ми сваки дан говоре: Где је Бог твој?
4我从前与众人同往， 用欢呼称赞的声音 领他们到 神的殿里，大家守节。 我追想这些事， 我的心极其悲伤。
4Душа се моја пролива кад се опомињем како сам ходио сред многог људства, ступао у дом Божји, а људство празнујући певаше и подвикиваше.
5我的心哪，你为何忧闷？ 为何在我里面烦躁？ 应当仰望 神，因他笑脸帮助我； 我还要称赞他。
5Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.
6我的 神啊，我的心在我里面忧闷， 所以我从 约旦 地， 从 黑门岭 ，从 米萨山 记念你。
6Клонула је у мени душа зато што Те помињем у земљи јорданској, на Ермону, на гори малој.
7你的瀑布发声，深渊就与深渊响应； 你的波浪洪涛漫过我身。
7Бездана бездану дозива гласом слапова Твојих; све воде Твоје и вали Твоји на мене навалише.
8白昼，耶和华必向我施慈爱； 黑夜，我要歌颂祷告赐我生命的 神。
8Дању је јављао Господ милост своју, а ноћу Му је песма у мене, молитва Богу живота мог.
9我要对 神—我的磐石说： 你为何忘记我呢？ 我为何因仇敌的欺压时常哀痛呢？
9Рећи ћу Богу, граду свом: Зашто си ме заборавио? Зашто идем сетан од пакости непријатељеве?
10我的敌人辱骂我， 好像打碎我的骨头， 不住地对我说： 你的 神在哪里呢？
10Који ми пакосте, пребијајући кости моје, ругају ми се говорећи ми сваки дан: Где ти је Бог?
11我的心哪，你为何忧闷？ 为何在我里面烦躁？ 应当仰望 神，因我还要称赞他。 他是我脸上的光荣，是我的 神。
11Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.