诗篇 74
Chinese Union Version, punctuated (Simplified)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1神啊，你为何永远丢弃我们呢？ 你为何向你草场的羊发怒，如烟冒出呢？
1Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?
2求你记念你古时所得来的会众， 就是你所赎、作你产业支派的， 并记念你向来所居住的 锡安山 。
2Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.
3求你举步去看那日久荒凉之地， 仇敌在圣所中所行的一切恶事。
3Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.
4你的敌人在你会中吼叫； 他们竖了自己的旗为记号。
4Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.
5他们好像人扬起斧子， 砍伐林中的树。
5Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.
6圣所中一切雕刻的， 他们现在用斧子锤子打坏了。
6Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.
7他们用火焚烧你的圣所， 亵渎你名的居所， 拆毁 到地。
7Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.
8他们心里说：我们要尽行毁灭； 他们就在遍地把 神的会所都烧毁了。
8Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.
9我们不见我们的标帜，不再有先知； 我们内中也没有人知道 这灾祸 要到几时呢！
9Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.
10神啊，敌人辱骂要到几时呢？ 仇敌亵渎你的名要到永远吗？
10Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?
11你为什么缩回你的右手？ 求你从怀中伸出来，毁灭他们。
11Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.
12神自古以来为我的王， 在地上施行拯救。
12Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!
13你曾用能力将海分开， 将水中大鱼的头打破。
13Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.
14你曾砸碎鳄鱼的头， 把它给旷野的禽兽为食物。
14Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.
15你曾分裂磐石，水便成了溪河； 你使长流的江河干了。
15Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.
16白昼属你，黑夜也属你； 亮光和日头是你所预备的。
16Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.
17地的一切疆界是你所立的； 夏天和冬天是你所定的。
17Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.
18耶和华啊，仇敌辱骂， 愚顽民亵渎了你的名，求你记念这事。
18Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.
19不要将你斑鸠的性命交给野兽； 不要永远忘记你困苦人的性命。
19Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.
20求你顾念所立的约， 因为地上黑暗之处都满了强暴的居所。
20Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.
21不要叫受欺压的人蒙羞回去； 要叫困苦穷乏的人赞美你的名。
21Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.
22神啊，求你起来为自己伸诉！ 要记念愚顽人怎样终日辱骂你。
22Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!
23不要忘记你敌人的声音； 那起来敌你之人的喧哗时常上升。
23Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.