Псальма 74
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Наука Асафова. Для чого відкинув єси нас, Боже, на віки, палає гнїв твій на стадо пасовиска твого?
1Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?
2Спогадай твою громаду, що зєднав її оддавна, — ізбавив, як твоє наслїддє, тую гору Сион, на котрій ти осївся!
2Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.
3Зверни стопи твої до недавньої руїни! Все у сьвятинї зруйнував ворог.
3Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.
4Рикають вороги твої серед зборів твоїх; поставили знаки свої як знамена.
4Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.
5Вони, як той, що сокирою замахнув в гущавинї лїса,
5Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.
6І тепер вони топором і молотами розбивають різьбу його.
6Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.
7З пожаром пустили сьвятиню твою, осквернили дім імені твого.
7Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.
8Сказали в серцї своїм: Нуте, винищимо їх до ноги! — Пустили з димом всї Божі собори на землї.
8Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.
9Знамен наших ми не бачимо: нема більш пророка, й нема між нами, хто б знав, доки так буде.
9Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.
10Доки, Боже, буде ругатись гнобитель? Чи вічно буде ворог зневажати імя твоє?
10Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?
11Чому здержуєш руку твою і правицю твою? Із лона твого допусти конець!
11Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.
12Бог царь мій з поконвіку, що дає спасеннє на землї.
12Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!
13Ти роздїлив море силою твоєю, розбив голови змиїв морських.
13Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.
14Ти потрощив голову левіятана, дав його на поживу людям в пустинї.
14Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.
15Ти вітворив жерела і потоки; ти висушив прудисті ріки.
15Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.
16І день твій і ніч твоя; ти сотворив сьвітло і сонце.
16Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.
17Ти утвердив всї гряницї землї; ти постановив лїто і зиму.
17Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.
18Спогадай се: ворог поругав Господа, а народ безумний зневажив імя твоє.
18Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.
19Не попусти зьвірюцї душу горлицї твоєї, не забудь на віки громаду нужденних твоїх.
19Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.
20Спогадай завіт! Бо темні закутки землї наповнились домівками насильства.
20Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.
21Нехай не вернеться з соромом пригноблений! Нужденний і бідний нехай возхвалять імя твоє.
21Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.
22Встань, Боже, суди справу твою! Спогадай щоденне руганнє беззаконного!
22Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!
23Не забудь крику ворогів твоїх! Буяннє тих, що проти тебе встали, не має кінця.
23Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.