Псальма 77
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Проводиреві хора: під Едутун; псальма Асафова. Голос мій до Бога, я буду взивати; мій голос до Бога, і він вислухає мене.
1Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.
2В день тїсноти моєї шукав я Господа; простирав в ночі руки мої без устанку; душа моя марно шукала одради.
2У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.
3Спогадав я Господа, і застогнав: став я думати, і знемігся духом.
3Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.
4Ти держав повійки очей моїх; я стревожився і відняло менї мову.
4Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.
5Спогадав я днї давні, лїта віків минувших.
5Пребрајам старе дане и године од векова.
6Згадав в ночі піснї мої; думав-гадав я в серцї моїм, і дух мій допитувався:
6Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:
7Чи по віки відкине Господь, і не явить більше ласки своєї?
7„Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?
8Хиба на завсїди конець добротї його? Скіньчились слова з роду в рід?
8Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?
9Чи забув Бог милосердуватись? Хиба він зачинив в гнїві милосердє своє?
9Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?”
10Тодї сказав я: Нездужаю. Згадаю про лїта правицї Всевишнього,
10И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.
11Про дїла Господа; про чудеса днедавні згадаю;
11Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.
12Буду думати-гадати про всї дїла твої, розмишляти о дїяннях твоїх.
12Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;
13Боже! Дорога твоя у сьвятинї; хто такий Бог великий, як ти, Боже?
13Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?
14Ти Бог той, що чудеса творить, ти явив між народами силу твою.
14Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;
15Ізбавив народ твій рамям твоїм, синів Якова й Йосифа.
15Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.
16Тебе побачили води, Боже, води побачили тебе і — злякались; безоднї здрігнулись.
16Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.
17Линуло з хмар водою; од тучі роздався голос, і стріли твої миготїли.
17Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.
18З вихром розносився голос грому твого, блискавки осьвічували круг земний; земля задрожала і задуднїла.
18Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.
19Через море веде дорога твоя й стежки твої, через великі води, і тропи твої невідомі.
19По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.
20Ти провадив народ твій як стадо, рукою Мойсея і Аарона.
20Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.