Псальма 22
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Проводиреві хора: Після „Досьвітна ланя‟; псальма Давидова. Боже мій, Боже! Чому опустив єси мене — став оддалеки від ратунку мого, від слів мого стогнання.
1Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?
2Боже мій! Кличу в день, а ти не озвешся, і вночі, та й нема менї впокою.
2Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
3Ти ж сьвятий живеш, прославлений від Ізраїля.
3Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
4На тебе вповали батьки наші; вони вповали, і ти заступив їх.
4У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.
5До тебе кликали вони, і спаслися; на тебе вповали, і не посоромлено їх.
5Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.
6Але ж я червяк, не чоловік, людям посьміховиско і народові погорда.
6А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.
7Всї, що дивляться на мене, кепкують; щирять зуби, покивуючи головами.
7Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
8Він вповає на Господа! Нехай же спасе його та визволить, коли він вподобав його.
8И говоре: ослонио се на Господа, нека му помогне; нека га избави, ако га милује.
9Ти бо визволив мене з лона матері, і при грудях матері моєї дав менї спочивати.
9Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.
10Для тебе я призначений, як тілько вродився; від матернього лона почавши, ти єси Бог мій.
10За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.
11Не відступай далеко від мене! Бо нещастє близько, а нема заступника в мене.
11Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
12Обгорнула мене дика гущавина; бугаї Базанські обступили мене.
12Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;
13Роззявили ротища свої, як лев рикаючий, що здобич шматує.
13Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.
14І став я, як вода розлита, всї сустави мої розвязались; серце моє, як той віск, у внутрі моїм розтопилось.
14Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
15Сила моя висохла, мов череповина, і язик мій присох до піднебіння; ти кинув мене між порохи смертні.
15Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
16Бо собаки обсїли мене, голота злюків облягла мене; перекопали руки і ноги мої;
16Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
17Всї ребра мої міг би я полїчити; вони дивляться на мене, і не надивляться;
17Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.
18Вони розпаювали між себе одїж мою, і на кожну одежину кидали жереб.
18Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.
19Але ти, Господи, зостанься не далеко! моя сило, прийди менї в поміч!
19Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.
20Сохрани від меча душу мою вбогу, від лаб собачих;
20Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
21Спаси мене із пельки львиної! Так, ти вислухав мене, почувши буйволові роги.
21Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.
22Звіщати му імя твоє братам моїм; хвалити му тебе серед громади.
22Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.
23Ви, що боїтесь Господа, вихваляйте його; всї роди Якова, прославляйте його, і майте страх перед ним, всї поколїння Ізраїлеві!
23Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!
24Він бо не мерзиться і не гордує бідним у злиднях, і не одвертає лиця свого від него; і молитву його він вислухає.
24Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.
25Від тебе хвала моя у великому зборі; обітницї мої сповню перед тими, що бояться його.
25Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.
26Покірні їстимуть і наситяться; хвалити муть Господа ті, що його шукають, серце ваше жити ме по віки.
26Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.
27Схаменуться і навернуться до Господа всї кінцї землї; і перед тобою поклоняться всї поколїння народів.
27Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.
28Бо Господнє є царство, і він царює над народами.
28Јер је Господње царство; Он влада народима.
29Живляться і падають ниць всї тучні землї; перед ним поклоняться всї, що в порох повертаються, і хто не вдержить душі своєї живою.
29Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.
30Одно насїннє буде служити йому; буде залїчене Господеві, як рід.
30Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.
31Вони прийдуть і звістять людям, що народяться, правоту його, що так устроїв.
31Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.