Psalmen 22
Lutherbibel 1912Translation
Lutherbibel 1912
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ein Psalm Davids, vorzusingen; von der Hinde, die früh gejagt wird. Mein Gott, mein Gott, warum hast du mich verlassen? ich heule; aber meine Hilfe ist ferne.
1Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?
2Mein Gott, des Tages rufe ich, so antwortest du nicht; und des Nachts schweige ich auch nicht.
2Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
3Aber du bist heilig, der du wohnst unter dem Lobe Israels.
3Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
4Unsre Väter hofften auf dich; und da sie hofften, halfst du ihnen aus.
4У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.
5Zu dir schrieen sie und wurden errettet; sie hofften auf dich und wurden nicht zu Schanden.
5Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.
6Ich aber bin ein Wurm und kein Mensch, ein Spott der Leute und Verachtung des Volks.
6А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.
7Alle, die mich sehen, spotten mein, sperren das Maul auf und schütteln den Kopf:
7Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
8“Er klage es dem HERRN; der helfe ihm aus und errette ihn, hat er Lust zu ihm.”
8И говоре: ослонио се на Господа, нека му помогне; нека га избави, ако га милује.
9Denn du hast mich aus meiner Mutter Leib gezogen; du warst meine Zuversicht, da ich noch an meiner Mutter Brüsten war.
9Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.
10Auf dich bin ich geworfen von Mutterleib an; du bist mein Gott von meiner Mutter Schoß an.
10За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.
11Sei nicht ferne von mir, denn Angst ist nahe; denn es ist hier kein Helfer.
11Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
12Große Farren haben mich umgeben, gewaltige Stiere haben mich umringt.
12Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;
13Ihren Rachen sperren sie auf gegen mich wie ein brüllender und reißender Löwe.
13Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.
14Ich bin ausgeschüttet wie Wasser, alle meine Gebeine haben sich zertrennt; mein Herz ist in meinem Leibe wie zerschmolzen Wachs.
14Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
15Meine Kräfte sind vertrocknet wie eine Scherbe, und meine Zunge klebt an meinem Gaumen, und du legst mich in des Todes Staub.
15Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
16Denn die Hunde haben mich umgeben, und der Bösen Rotte hat mich umringt; sie haben meine Hände und Füße durchgraben.
16Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
17Ich kann alle meine Gebeine zählen; aber sie schauen und sehen ihre Lust an mir.
17Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.
18Sie teilen meine Kleider unter sich und werfen das Los um mein Gewand.
18Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.
19Aber du, HERR, sei nicht ferne; meine Stärke, eile, mir zu helfen!
19Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.
20Errette meine Seele vom Schwert, meine einsame von den Hunden!
20Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
21Hilf mir aus dem Rachen des Löwen und errette mich von den Einhörnern!
21Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.
22Ich will deinen Namen predigen meinen Brüdern; ich will dich in der Gemeinde rühmen.
22Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.
23Rühmet den HERRN, die ihr ihn fürchtet; es ehre ihn aller Same Jakobs, und vor ihm scheue sich aller Same Israels.
23Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!
24Denn er hat nicht verachtet noch verschmäht das Elend des Armen und sein Antlitz vor ihm nicht verborgen; und da er zu ihm schrie, hörte er's.
24Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.
25Dich will ich preisen in der großen Gemeinde; ich will mein Gelübde bezahlen vor denen, die ihn fürchten.
25Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.
26Die Elenden sollen essen, daß sie satt werden; und die nach dem HERRN fragen, werden ihn preisen; euer Herz soll ewiglich leben.
26Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.
27Es werden gedenken und sich zum HERRN bekehren aller Welt Enden und vor ihm anbeten alle Geschlechter der Heiden.
27Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.
28Denn des HERRN ist das Reich, und er herrscht unter den Heiden.
28Јер је Господње царство; Он влада народима.
29Alle Fetten auf Erden werden essen und anbeten; vor ihm werden die Kniee beugen alle, die im Staub liegen, und die, so kümmerlich leben.
29Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.
30Er wird einen Samen haben, der ihm dient; vom Herrn wird man verkündigen zu Kindeskind.
30Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.
31Sie werden kommen und seine Gerechtigkeit predigen dem Volk, das geboren wird, daß er's getan hat.
31Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.