Psalmen 143

Lutherbibel 1912

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

1Ein Psalm Davids. HERR, erhöre mein Gebet, vernimm mein Flehen um deiner Wahrheit willen, erhöre mich um deiner Gerechtigkeit willen

1Господе, услиши молитву моју, прими мољење моје по истини својој, услиши ме по правди својој.

2und gehe nicht ins Gericht mit deinem Knechte; denn vor dir ist kein Lebendiger gerecht.

2И не иди на суд са слугом својим, јер се неће оправдати пред Тобом нико жив.

3Denn der Feind verfolgt meine Seele und schlägt mein Leben zu Boden; er legt mich ins Finstere wie die, so längst tot sind.

3Непријатељ гони душу моју, гази у прах живот мој, посађује ме у мрак, као давно помрле.

4Und mein Geist ist in mir geängstet; mein Herz ist mir in meinem Leibe verzehrt.

4Трне у мени дух мој, нестаје у мени срца мог.

5Ich gedenke an die vorigen Zeiten; ich rede von allen deinen Taten und sage von den Werken deiner Hände.

5Помињем дане старе, пребрајам све послове Твоје, размишљам о делима руку Твојих.

6Ich breite meine Hände aus zu dir; meine Seele dürstet nach dir wie ein dürres Land. (Sela.)

6Пружам к Теби руке своје; душа је моја као сува земља пред Тобом.

7HERR, erhöre mich bald, mein Geist vergeht; verbirg dein Antlitz nicht von mir, daß ich nicht gleich werde denen, die in die Grube fahren.

7Похитај, услиши ме; Господе, нестаје духа мог, немој одвратити лице своје од мене; јер ћу бити као они који одлазе у гроб.

8Laß mich frühe hören deine Gnade; denn ich hoffe auf dich. Tue mir kund den Weg, darauf ich gehen soll; denn mich verlangt nach dir.

8Рано ми јави милост своју, јер се у Тебе уздам. Покажи ми пут, којим да идем, јер к Теби подижем душу своју.

9Errette mich, mein Gott, von meinen Feinden; zu dir habe ich Zuflucht.

9Избави ме од непријатеља мојих, Господе, к Теби притечем.

10Lehre mich tun nach deinem Wohlgefallen, denn du bist mein Gott; dein guter Geist führe mich auf ebener Bahn.

10Научи ме Творити вољу Твоју, јер си Ти Бог мој; дух Твој благи нека ме води по стази правој.

11HERR, erquicke mich um deines Namens willen; führe meine Seele aus der Not um deiner Gerechtigkeit willen

11Имена ради свог, Господе, оживи ме, по правди својој изведи из муке душу моју.

12und verstöre meine Feinde um deiner Güte willen und bringe alle um, die meine Seele ängsten; denn ich bin dein Knecht.

12И по милости својој истреби непријатеље моје, и погуби све који муче душу моју, јер сам Твој слуга.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.