Psalmen 17
Lutherbibel 1912Translation
Lutherbibel 1912
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ein Gebet Davids. HERR, erhöre die Gerechtigkeit, merke auf mein Schreien; vernimm mein Gebet, das nicht aus falschem Munde geht.
1Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих.
2Sprich du in meiner Sache und schaue du aufs Recht.
2Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу.
3Du prüfst mein Herz und siehst nach ihm des Nachts und läuterst mich, und findest nichts. Ich habe mir vorgesetzt, daß mein Mund nicht soll übertreten.
3Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.
4Ich bewahre mich in dem Wort deiner Lippen vor Menschenwerk, vor dem Wege des Mörders.
4Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих.
5Erhalte meinen Gang auf deinen Fußsteigen, daß meine Tritte nicht gleiten.
5Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.
6Ich rufe zu dir, daß du, Gott, wollest mich erhören; neige deine Ohren zu mir, höre meine Rede.
6Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје.
7Beweise deine wunderbare Güte, du Heiland derer, die dir vertrauen, wider die, so sich gegen deine rechte Hand setzen.
7Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој.
8Behüte mich wie einen Augapfel im Auge, beschirme mich unter dem Schatten deiner Flügel
8Чувај ме као зеницу ока; сеном крила својих заклони ме
9vor den Gottlosen, die mich verstören, vor meinen Feinden, die um und um nach meiner Seele stehen.
9Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.
10Ihr Herz schließen sie zu; mit ihrem Munde reden sie stolz.
10Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.
11Wo wir gehen, so umgeben sie uns; ihre Augen richten sie dahin, daß sie uns zur Erde stürzen;
11Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.
12gleichwie ein Löwe, der des Raubes begehrt, wie ein junger Löwe, der in der Höhle sitzt.
12Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји.
13HERR, mache dich auf, überwältige ihn und demütige ihn, errette meine Seele von dem Gottlosen mit deinem Schwert,
13Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,
14von den Leuten mit deiner Hand, HERR, von den Leuten dieser Welt, welche ihr Teil haben in ihrem Leben, welchen du den Bauch füllst mit deinem Schatz, die da Söhne die Fülle haben und lassen ihr übriges ihren Kindern.
14Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци.
15Ich aber will schauen dein Antlitz in Gerechtigkeit; ich will satt werden, wenn ich erwache, an deinem Bilde.
15А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.