Psalmen 38
Lutherbibel 1912Translation
Lutherbibel 1912
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ein Psalm Davids, zum Gedächtnis. HERR, strafe mich nicht in deinem Zorn und züchtige mich nicht in deinem Grimm.
1Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.
2Denn deine Pfeile stecken in mir, und deine Hand drückt mich.
2Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.
3Es ist nichts Gesundes an meinem Leibe vor deinem Drohen und ist kein Friede in meinen Gebeinen vor meiner Sünde.
3Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.
4Denn meine Sünden gehen über mein Haupt; wie eine schwere Last sind sie mir zu schwer geworden.
4Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.
5Meine Wunden stinken und eitern vor meiner Torheit.
5Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.
6Ich gehe krumm und sehr gebückt; den ganzen Tag gehe ich traurig.
6Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;
7Denn meine Lenden verdorren ganz, und ist nichts Gesundes an meinem Leibe.
7Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.
8Es ist mir gar anders denn zuvor, und ich bin sehr zerstoßen. Ich heule vor Unruhe meines Herzens.
8Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.
9Herr, vor dir ist alle meine Begierde, und mein Seufzen ist dir nicht verborgen.
9Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.
10Mein Herz bebt, meine Kraft hat mich verlassen, und das Licht meiner Augen ist nicht bei mir.
10Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.
11Meine Lieben und Freunde treten zurück und scheuen meine Plage, und meine Nächsten stehen ferne.
11Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.
12Und die mir nach dem Leben trachten, stellen mir nach; und die mir übelwollen, reden, wie sie Schaden tun wollen, und gehen mit eitel Listen um.
12Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.
13Ich aber muß sein wie ein Tauber und nicht hören, und wie ein Stummer, der seinen Mund nicht auftut,
13А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.
14und muß sein wie einer, der nicht hört und der keine Widerrede in seinem Munde hat.
14Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.
15Aber ich harre, HERR, auf dich; du, Herr, mein Gott, wirst erhören.
15Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
16Denn ich denke: Daß sie sich ja nicht über mich freuen! Wenn mein Fuß wankte, würden sie sich hoch rühmen wider mich.
16Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.
17Denn ich bin zu Leiden gemacht, und mein Schmerz ist immer vor mir.
17Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.
18Denn ich zeige meine Missetat an und sorge wegen meiner Sünde.
18Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.
19Aber meine Feinde leben und sind mächtig; die mich unbillig hassen, derer ist viel.
19Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.
20Und die mir Arges tun um Gutes, setzen sich wider mich, darum daß ich an dem Guten halte.
20Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.
21Verlaß mich nicht, HERR! Mein Gott, sei nicht ferne von mir!
21Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.
22Eile, mir beizustehen, Herr, meine Hilfe.
22Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.