Psalms 38
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Unto the end, for Idithun himself, a canticle of David.
1Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.
2I said: I will take heed to my ways: that I sin not with my tongue. I have set guard to my mouth, when the sinner stood against me.
2Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.
3I was dumb, and was humbled, and kept silence from good things: and my sorrow was renewed.
3Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.
4My heart grew hot within me: and in my meditation a fire shall flame out.
4Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.
5I spoke with my tongue: O Lord, make me know my end. And what is the number of my days: that I may know what is wanting to me.
5Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.
6Behold thou hast made my days measurable: and my substance is as nothing before thee. And indeed all things are vanity: every man living.
6Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;
7Surely man passeth as an image: yea, and he is disquieted in vain. He storeth up: and he knoweth not for whom he shall gather these things.
7Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.
8And now what is my hope? is it not the Lord? and my substance is with thee.
8Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.
9Deliver thou me from all my iniquities: thou hast made me a reproach to the fool.
9Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.
10I was dumb, and I opened not my mouth, because thou hast done it.
10Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.
11Remove thy scourges from me. The strength of thy hand hath made me faint in rebukes:
11Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.
12Thou hast corrected man for iniquity. And thou hast made his soul to waste away like a spider: surely in vain is any man disquieted.
12Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.
13Hear my prayer, O Lord, and my supplication: give ear to my tears. Be not silent: for I am a stranger with thee, and a sojourner as all my fathers were.
13А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.
14O forgive me, that I may be refreshed, before I go hence, and be no more.
14Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.
no verse 15 in this text
15Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
no verse 16 in this text
16Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.
no verse 17 in this text
17Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.
no verse 18 in this text
18Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.
no verse 19 in this text
19Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.
no verse 20 in this text
20Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.
no verse 21 in this text
21Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.
no verse 22 in this text
22Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.